UKOČIO SAM SE! – bez panike!
PROTOKOL PRAVILNOG POSTUPANJA I SAMOPOMOĆ 

Bol u leđima, može da bude lokalizovan u vratnoj kičmi, gornjoj trećini trupa, lopatičnoj regiji, između rebara ili u donjem delu leđa. Govorimo o bolovima mekih tkiva, kao i o koštano-mišićnim bolovima.

Bez obzira koja je regija tela zahvaćena bolom, telo reaguje povećanjem mišićnog tonusa koji se isprva lagano diže. Povećanje mišićnog tonusa uvek vodi smanjenoj pokretljivosti telesnih segmenata.

Zato i kažemo: „Ukočio sam se“!

Dizanje tonusa može da ide do spazma mišića bolne regije i grčenja koje se opisuje kao: „ne mogu da se pomerim – potpuno sam ukočen“!

Navedeno stanje dizanja mišićnog tonusa je normalna-fiziološka reakcija organizma koja ograničava pokretljivost telesnih segmenata i time štiti telo od daljeg povređivanja i bola.

Navedena telesna reakcija je pozitivna kao upozorenje i prevencija i upućuje nas na stručnjake koji će vam pomoći. Dakle, samo telo vam kaže da ne čekate, da se vremenom sve vrati u normalu, već je potrebno da zakažete pregled na osnovu kojeg se određuje terapija.

Ukoliko vam se navedena zdravstvena tegoba godinama javlja periodično i ukoliko se do sada sve spontano rešavalo bez adekvatne terapije, već uz samoinicijativnu upotrebu lekova koji su kako ste čuli „nekom pomogli“ u sličnim situacijama, utoliko pre bi trebalo da potražite stručnu pomoć jer zdravstveno stanje može da se iskomplikuje.

Ukoliko tegobe duže traju, više od par dana, telo samo po sebi zauzima tzv. ANTALGIČAN položaj – položaj koji najmanje boli i koji je uvek protivan pravilnoj posturi i biomehanici.

Dešava se da antalgija traje i više od par meseci, nekada i godina! U tom slučaju nastaju funkcionalne i strukturalne promene na telesnim segmentima koje impliciraju nastanak novih bolnih tegoba.

Kako vreme prolazi od inicijalne pojave bola, on više nije isti zato što se tegobe multipliciraju i maskiraju i prenose na ostale telesne segmente. Bol se javlja i u drugim telesnim segmentima koji vas nisu boleli.

Suštinski, osnovni bol više nije prvi terapijski cilj u lečenju, već je potrebno da se sve posledice nelečenja i izgubljenog terapijskog vremena prvo prepoznaju i konstatuju, kako bi se napravio novi terapijski plan i program lečenja gde se kao prioritet postavljaju poslednje nastale tegobe koje su uvek praćene bolom i koje predstavljaju najveću tegobu pacijenta u tom trenutku.

Nikako se ne sme zanemariti činjenica da je reč o posledici i komplikaciji nelečenja ili pogrešnog lečenja primarne tegobe i da terapijski zdravstveni problem nije sistemski rešen.

KAKO DA SAM SEBI POMOGNEM

Potpuna indikacija je mirovanje!

Potrebno je da se sve fizičke aktivnosti svedu na minimum kroz bazične – aktivnosti svakodnevnog života (ASŽ).

KLIN SE KLINOM NE IZBIJA!

Neizostavni deo terapija koji se odlično pokazao u rešavanju povišenog mišićnog tonusa je masaža.

Preporuka je da se kod navedenih stanja masaža sprovodi pre svega medikamentom, tačnije lekovitim kremama i mastima koje ZAGREVAJU napetu muskulaturu.

Kao masažno sredstvo izostavili smo ulja za masažu zato što kreme i masti koje „zagrevaju bolnu regiju“, imaju svoju lekovitost, prodiru u tkiva i mogu lako da se nabave.

Masaža može da se sprovede i masažnim biljnim uljima. Prodornost u tkiva i lekovitost se zadržavaju, ali izostaje termo efekat zagrevanja.

Masaža najprostijim uljima je krajnje rešenje. Razlog zbog čega je tako je taj što je reč o mineralnim uljima koja nemaju prodornost u tkiva, lepo mirišu jer su parfimisana i služe samo da otklone trenje. U ovu vrstu ulja spadaju skoro sva bebi ulja!

Ulja koja se koriste u terapijske svrhe i zagrevaju su modifikovana i teško mogu da se nabave.

UPOTREBA GELA KOJI GREJE

Osobe koje nemaju mogućnost sprovođenja masaže – utrljavanja kreme ili masti koje greju masirani segment, mogu da koriste razne vrste gelova koji zagrevaju.

Pravilna upotreba gela izostavlja utrljavanje i korišćenje kao masažno sredstvo.

Gelovi se pravilno koriste tako što se nanesu u tankom sloju na bolni – tretirani segment, ne utrljavaju se, već se po nanošenju ostavi da se osuši.

KAKO SPROVESTI MASAŽU

Na bolno mesto je potreno utrljavati kremu ili mast.

To možemo sami da uradimo ili može da to uradi neko umesto nas.

Masažni pokreti bi trebalo da su blagi, ujednačeni i nikako ne bi trebali da provociraju bol.

Da bi masaža bila što prijatnija i svrsishodnija, osoba koja je sprovodi bi trebalo da je krajnje opuštena i ne sme da se plaši da će „nešto da pokvari“.

Isti princip važi i kod sprovođenja samomasaže (vratna, lumbalna kičma i međurebarni mišići).

Položaj iz kog se sprovodi masaža bolne regije određuje sam pacijent.

Svaki položaj koji ne provocira bol a pri tom čini dostupnom bolnu regiju za sprovođenje masaže je odličan položaj!

UTRLJAVANJE KREME ILI MASTI U TRAJANJU OD 10 MINUTA – TELESNI SEGMENTI

• vratna kičma, trapezasti mišići
• donji deo leđa – lumbosakralna kičma
• lopatična regija
• grudni koš – između rebara

UTRLJAVANJE KREME ILI MASTI U TRAJANJU DO 30 MINUTA

• leđa – dorzum

OPUŠTA MIŠIĆE I SMANJUJE BOL!

Kao odlično sredstvo za opuštanje mišića, a samim tim i rešavanju bola, pokazao se čaj od korena valerijane. Valerijana se u prodaji može naći i u obliku kapsula, tableta i vodenog rastvora.

U terapijske svrhe, najbolje se pokazao čaj od korena valerijane.

Preporučena dnevna doza su dve šoljice čaja.

Minimalna doza je jedna šoljica čaja uveče pre spavanja.

OGRANIČENJA UPOTREBE ČAJA OD KORENA VALERIJANE

• Kontraindikovana je upotreba kod ljudi koji upravljaju motornim vozilima
• Kontraindikovana je upotreba tokom trudnoće i dojenja

NEŽELJENI EFEKTI

• Moguće je da kod osoba koje koriste sedative, potencira njihovo dejstvo.

PRIPREMANJE ČAJA

Jednu kašičicu usitnjenog korena preliti sa 150 ml ključale vode i posle 10 minuta procediti. Piti po potrebi nekoliko puta dnevno po šolju čaja.

Kod prisustva propagacije bola duž ruku i nogu i kod peckanja i mravinjanja duž ruku i nogu, potrebno je da se odmah javite stručnjacima.

U navedenom slučaju, ne pokušavajte sami da rešite zdravstveni problem!

POČETAK TERAPIJA – PROFESIONALNO POSTUPANJE

Prva terapijska faza počinje nakon precizno uzete anamneze, funkcionalnog statusa i napravljenog uvida u medicinsku dokumentaciju, ako je pacijent ima.

Svaka nejasnoća se potkrepljuje upućivanjem na dodatnu dijagnostiku. Tako se stiče jasna slika zdravstvenog stanja pacijenta.

Na osnovu navedenog, počinje se sa izradom plana i programa fizikalnih terapija koje su uvek analgetske, sa ciljem otklanjanja bola, relaksacije i ukoliko postoje lezije perifernih nerava revitalizirajuće.

Minimalan broj navedenih terapija je dve nedelje. Za to vreme je moguće da se prikaže terapijski efekat u punom obimu.

TERAPIJSKA DINAMIKA  – TERAPIJSKI KONTINUITET JE PREDUSLOV TERAPIJSKOG USPEHA

Fizikalne terapije i kineziterapija se sprovode u kontinuitetu – dan za danom. Izostajanje sa terapija predstavlja remećenje u terapijskom toku.

Pravljenje kompromisa sa dolascima pacijenta na svakodnevne terapije otežava lečenje, ne vodi uspehu u lečenju ili ga značajno komplikuje i prolongira.

Pacijent je dužan da sam odluči šta mu je prioritet. Zdravlje ili bilo šta drugo. Ne može da se očekuje da je terapeutu više stalo do zdravlja pacijenta nego njemu samom.

SISTEMSKI REŠAVA ZDRAVSTVENE TEGOBE!

TENDENCIJA LEČENJA U CELOM SVETU!

U ovoj prvoj terapijskoj fazi je prilično važno da se svakog dana pažljivo sluša šta pacijent navodi kao tegobe i svaki put kada dođe, terapeut je dužan da pažljivo proveri navode pacijenta, na osnovu kojih, ukoliko ima potrebe iskoriguje već određenu fizikalnu terapiju.

Svaki pacijent je ljudsko biće sa tegobama koje su jedinstvene. Terapijski protokoli su osnova na koju se nadograđuju specifičnosti zdravstvenog stanja. Izostajanje holističkog i individualnog pristupa u lečenju vodi greškama u lečenju i terapijskom neuspehu.

Najčešća terapijska greška je da navedene terapijske korekcije izostaju. Razlog izostajanja najčešće bi trebalo tražiti u velikom broju pacijenata koji bukvalno samo cirkulišu kroz zdravstvenu ustanovu, gde se nema vremena zbog uspostavljenog sistema da se sprovede navedeno.

Umesto toga, u takvim zdravstvenim ustanovama u kojoj bi trebalo da se pacijenti leče tako što se dobijaju terapijski rezultati kod svakog pacijenta, dobijaju se prividi lečenja, zapravo se gubi dragoceno terapijsko vreme.

Zamislite da kupujete nov automobil i da kao drugu opciju imate automobil koji je izrađen po vašoj meri i vašim potrebama. Otprilike, tolika je razlika u pristupu.

Svaka zdravstvena ustanova je limitirana dnevnim brojem pacijenata. Veliki broj pacijenata na dnevnom nivou daje veliku mogućnost greške i vodi terapijskom neuspehu.

Greške u lečenju su svuda moguće. Suština je da se mogućnost greške svede na minimum. Kada dnevno sprovodite terapije velikom broju pacijenta, mogućnost nastanka greške je mnogo izvesniji.

Administrativno gledano, veliki broj pacijenta je zbrinut protokolima lečenja koji se isključivo sprovode. Jednom ordinirana terapija se uglavnom ne menja 2-3 nedelje. Administrativno je sve pokriveno. Administrativno nije napravljena terapijska greška. Administrativno je urađeno sve što treba. Da li je to dovoljan razlog dolaska na lečenje?

Svakog terapijskog dana, ni jedan pacijent nije isti. Trebalo bi ga saslušati i proveriti šta govori.

Određena terapija danas je adekvatna uglavnom danas! Teško da može da bude adekvatna za 2 do 3 nedelje. To je i jedan od razloga terapijskog neuspeha.

Posvećenost, znanje i iskustvo su ključ uspeha i u lečenju.

VODITE RAČUNA KOME POKLANJATE POVERENJE U LEČENJU

Prilično je učestalo da se od strane lekara specijalista, najčešće ortopeda i neurologa, kojima su pacijenti sa gore navedenim tegobama poklonili poverenje da usmeni komentar i preporuka, neretko i napiše u izveštaju da će se zdravstveni problem rešiti tako što se pacijentima preporučuje „da se ide na bazen i pliva“ da se „ide kući i rade vežbe“ koje će mu neko već  pokazati, a pacijent će to da zapamti i onda je potrebno samo da ih „radi kod kuće“.

Neretko i sami lekari specijalisti bivaju demonstratori „vežbi“ u ordinacijama gde ordiniraju, gde uplašenim pacijentima izvode sve samo ne ono što se od njih očekuje.

Od takvih „stručnjaka“ bi trebalo svaki pacijent da se čuva i da ako dođe u takvu situaciju promeni ordinarijusa, neretko i ustanovu.

Hipokrat

U praksi se pokazalo da je nemoguće sprovoditi kineziterapiju bez stručnog vođenja terapeuta. Naravno pod uslovom da su plan i program lečenja adekvatni.

Kineziterapija – medicinsko vežbanje, potpuno se razlikuje od bilo kojeg drugog vežbanja koje može da se vidi u teretanama, fitnesima, na jogi, takmičarskim i borilačkim sportovima…

Da bi se čovek bavio sportom trebalo bi da je zdrav!

Kao takav ima potponu drugu početnu poziciju od nekog kome se sprovodi kineziterapija kojom bi trebalo da dosegne nešto što se zove zdravlje i time izjednačio sa nekim ko se bavi sportom.

Tako je i sa bazenom. Dakle, bazen je pomoćno sredstvo u kineziterapiji, a ne sistemsko rešenje i zamena za kineziterapiju. Isto je i sa medicinskim pomagalima.

KINEZITERAPIJA – MEDICINSKO VEŽBANJE

Kada se bol otkloni i mišićni tonus dovede u fiziološku normu, kada prestane sa senzacijama peckanja i mravinjanja duž ruku i nogu, počinje se sa sistemskim rešavanjem zdravstvenog problema primenom medicinskog vežbanja – kineziterapijom.

Plan i program kineziterapije se izrađuje na osnovu prvog pregleda gde je uzet precizan funkcionalni status koji bi trebalo da obuhvati precizno uzete amplitude pokreta telesnih pokreta, mišićni test, procenu posture, biomehanike, prisustvo deformiteta tela…

Prva kineziterapijska faza ima za cilj vraćanje fizioloških amplituda pokreta primenom vežbi istezanja skraćenih mišića. Ujedno se započinju i vežbe jačanja slabe muskulature.

Navedena faza kineziterapije se najčešće sprovodi dve nedelje u kontinuitetu.

U toku prvih par dana prve terapijske faze za očekivati je prisustvo terapijske reakcije u smislu postojanja blage upale mišića. Navedena tegoba prolazi za dva dana.

Druga kineziterapijska faza ima za cilj jačanje slabih mišića i mišićnih grupa. Najčešće se sprovodi dve nedelje u kontinuitetu.

Treća kineziterapijska faza je ujedno i završna. Ima za cilj testiranje celog tela kroz setove kineziterapijskih vežbi dodatnog jačanja, istezanja, napora…

Najčešće se sprovodi dve nedelje u kontinuitetu.

Kineziterapijske procedure u prvoj i drugoj fazi se dopunjuju nekom od fizikalnih procedura.

Završetkom treće kineziterapijske faze proces lečenja i rehabilitacije pacijenta je sistemski završen.

Uspešnost terapija se meri vraćanjem svih životnih i sportskih aktivnosti u skladu sa

potrebama i godinama u kojima se pacijent nalazi, naravno, bez bola.

POVEZANI TEKSTOVI: bolovi u donjem delu leđa, fizikalna terapija, kineziterapija, masaža, kako zaštiti kičmu, vežbe za jačanje lumbalne kičme, sistematski pregledi, fibromialgija