STRES

Život bez stresa, u najširem smislu tog pojma, ne postoji. Stres nije bolest, ali je može uzrokovati. Da bi se uspešno zaštitio od stresa i izborio s njim, neophodno je da svaki čovek zna izvesne činjenice o stresu.

Ako su stresni uzroci manjeg intenziteta i dovode do kratkih i blagih kontrolisanih poremećaja ravnoteže organizma, doživljavaju se kao prijatni. To je život pod optimalnim stresnim uzrocima.

Oni podstiču normalan rast i razvoj ličnosti (emocionalni, intelektualni i dr). Međutim, kada su teškog i produženog dejstva i dovode do sloma mehanizama prilagođavanja sa mogućim narušavanjem zdravlja, postaju neprijatni.

Naziv stres potiče od engleske reči stress. Ona se koristi za opis simptoma koji se javljaju kada smo pod suviše velikim pritiskom, naprezanjem, naporom. Na taj način, označavamo efekte dugotrajnog delovanja raznih uzroka stresa na žive organizme. Delujući na čoveka, izazivaju opštu nespecifičnu reakciju organizma na zahteve da se prilagodi izmenjenim uslovima unutrašnje i/ili spoljašnje sredine. Ova rekacija nazvana je sindromom opšteg prilagođavanja. Ovako definisan stres prolazi kroz tri stadijuma:

  1. Stadijum alarma koji počinje od trenutka delovanja uzroka na koje organizam nije prilagođen.
  2. Stadijum otpora u kojem se organizam prilagođava na nove uslove i
  3. Stadijum iscrpljenja u kojem dolazi do sloma odbrambenih snaga organizma i mogućnosti pojave bolesti.

ŠTA DOVODI DO STRESA

Svi uzroci koji ozbiljno ugrožavaju i remete ravnotežu organizma izazivaju stres. Njihovo poreklo je biološke, psihološke i socijalne prirode. U češće uzroke stresa spadaju: gubitak ili smrt voljene osobe, loši međuljudski odnosi, nezaposlenost, loša organizacija vremena, dosada, loše zdravstveno stanje i drugo. Često je teško razlikovati psihološke od socijalnih uzroka, zbog čega ih nazivamo psihosocijalnim uzrocima stresa. Nazivaju se i životnim događajima (značajni i manje značajni).Ovi poslednji su problemi življenja.Brzo se razrešavaju. Ako se kumuliraju, dovode do posledica sličnih stresu.

Stres zavisi od brojnih karakteristika ličnosti kao što su otpornost na stres ili ranjivost, uzrast, pol, obrazovanje, zanimanje, porodično i socijalno stanje i prilagođenost, ekonomsko i zdravstveno stanje, saznajne i emotivne karakteristike, psihološka organizacija ličnosti (odbrambeni mehanizmi), prethodna iskustva, samopouzdanje.

ŠTA UTIČE NA TOK I ISHOD STRESA

Stres podstiče pojačano lučenje hormona adrenalina i kortizola, koji pripremaju krvne sudove, srce i mišiće za pojačanu aktivnost. Ova reakcija “borbe ili bekstva” pomaže nam da se zaštitimo od moguće opasnosti tako što ćemo se suočiti s njom ili ćemo od nje pobeći. Količina hormona stresa može ostati povišena ako stres duže traje ili se često ponavlja, naša navika da i na najblaži stres reagujemo negativno.

Duže prisustvo veće količine hormona stresa proizvodi mentalne i telesne simptome: ubrzan puls, brzo i plitko disanje, suva usta, znojenje, drhtanje, mršavljenje ili gojenje, poremećaje varenja, češće infekcije, plačljivost, glavobolju, teškoće sa koncentracijom, nervozu, poremećaje spavanja, teško donošenje odluka, vrlo izražen bes, osećanje brige i panike, strah od neuspeha i odbacivanja, osećaj izolovanosti, potištenost i dr.

Tok i ishod stresa zavisi od:

Intenziteta stresnih uzroka

Uspešnosti suočavanja sa stresnim uzrocima, samopouzdanja, brze i realne procene stresnih uzroka i sopstvenih mogućnosti uspešnog prevazilaženja, predviđanja evolucije, kontrole sopstvenih emocija i reagovanja, brzog i primerenog suočavanja sa uzrokom stresa ili njeno izbegavanje, donošenje doslednog sprovođenja odgovarajućeg plana aktivnosti i dr.
Psihološke i socijalne podrške i pomoći (toplo prihvatanje, razumevanje, iskazivanje simpatija, razvijanje osećanja sigurnosti, ispoljavanje solidarnosti, pomoć u vidu obaveštavanja i saveta, materijalne pomoći i dr.).

 

Koje su moguće posledice stresa?

Istraživanja pokazuju da je čak 75% oboljenja povezano sa stresom. Posledice stresa se pojavljuju u vidu poremećaja i oboljenja:
Duševni poremećaji izazvani i udruženi sa stresom (akutna stresna reakcija, posttraumatski stresni poremećaj, reakcije prilagođavanja i dr.) i pogoršanje postojećih duševnih poremećaja.
Psihosomatski poremećaji: povišen krvni pritisak, srčani i moždani udar, sindrom hroničnog umora i nadraženog creva, poremećaji varenja, gojaznost, migrena, infekcije, rak, autoimuna oboljenja kod kojih imuni sistem napada ćelije sopstvenog organizma – reumatoidni artritis, neke vrste anemija, problemi sa plodnošću.
Sociopatološke pojave: delinkvencija, kriminal, samoubistva i ubistva, prostitucija, bolesti zavisnosti i dr.

Analiza uzroka stresa i sopstvenog reagovanja

Prepoznavanje početka stadijuma iscrpljenja i sloma odbrambenih mehanizama

Neophodno je održavanje: dobrog zdravlja (telesno, psihičko i socijalno dobro osećanje), vođenje zdravog načina života, kontrola stresa disanjem, progresivnom mišićnom relaksacijom, autogenim treningom, korekcijom procene uzroka stresa i sopstvenih sposobnosti za suočavanje sa stresom, podsticanje samopouzdanja, primena autosugestije i autohipnoze.

AKUTNI STRES

Akutne stresne reakcije (akutni stres) karakterišu se pripremom tela za brzu i eksplozivnu reakciju tipa borba ili bekstvo i doživljava se neprijatno. Počinje obično momentalno (2-3 minuta), traje 24-48 sati kada se stišavaju simptomi, a postaju minimalni za tri dana ako prestane delovanje uzroka stresa.

Simptomi su:
fizički: pojačan rad srca, pojačano znojenje, brzo disanje, hladna koža, ubrzan puls, napetost u mišićima, suva usta, često mokrenje, ponekad i tečna stolica, nesvestica, vrtoglavica, trnci, glavobolja i dr.
psihički: teškoće u rasuđivanju, ispravnom i brzom odlučivanju, smetnje u vršenju i kontroli finih pokreta, sužava se pažnja, remeti se koncentracija, podstiču se negativna razmišljanja, kvari se opšte raspoloženje i snižava se samopouzdanje. Zbog toga se može preceniti značenje i značaj uzroka stresa i potcenjivanje sposobnosti za uspešno prevazilaženje stresa.Javlja se strah, panika i depresija.

Štetni oblici ponašanja

Prisilno uzimanje hrane, prekomerna upotreba alkohola i duvana, korišćenje droga, povećana agresivnost, izbegavanje nekih mesta ili situacija, nesanica sa naznačenim ranim buđenjem.

HRONIČNI STRES

Hronični stres je posledica dužeg delovanja uzroka stresa. Karakteriše se:

somatskim simptomima: jak umor i brzo zamaranje, glavobolje, bolovi u telu, seksualna slabost, poremećaji varenja, sklonost raznim infekcijama, pogoršanje psihosomatskih bolesti (čir želuca, povišen krvni pritisak i dr.)
pojačanjem unutrašnje uznemirenosti, zabrinutosti i teskobe (anksioznost). Ponekad je čovek preplavljen kao da je paralisan događajima i problemima koje ne može da reši. Javlja se nervoza sa depresivnim raspoloženjem i razdražljivost. Česte su teškoće sa spavanjem, neuredna ishrana, zloupotreba lekova, kafe, pa i otrovnih materija. Seksualni nagon pada, nastaje demoralizacija, bespomoćnost (predaja), sa nepovoljnim tokom i ishodom stresa.
odražavanje na ponašanje i odnose sa drugim ljudima. Čovek se povlači, izbegava kontakte sa okruženjem, postaje svadljiv, razdražljiv sa slabom kontrolom osećanja i ponašanja. Govor je glasan i brz, agresivnost prema drugom.
znatnim poremećajem efikasnosti u obavljanju porodičnih, socijalnih i profesionalnih uloga.

Remeti se jasno rasuđivanje i realno prosuđivanje nastalih teškoća i sopstvenih mogućnosti, narušeno je samopouzdanje, odluke se otežano donose i često su neprimerene.

Gube se ustaljene navike, zanemaruju se lični izgled i higijena. Radna efikasnost opada, sve teže se podnosi rad i izražena je sklonost samopovređivanju, razmišljanja o samoubistvu ili ubistvu, često je izostajanje sa posla. Posledice su već opisane.
Kada potražiti lekarsku pomoć?

Ako stres toliko opterećuje da loše utiče na posao koji obavljate ili odnose sa drugim ljudima.
Ako imate napred opisane fizičke simptome stresa.

Kako prepoznati da li smo pod stresom?
U cilju preduzimanja efikasnih mera samozaštite i zaštite od stresa, čovek mora da nauči da na osnovu simptoma i efekata stresa prepozna što je moguće ranije da li je pod stresom. Prepoznavanje je sigurnije ako se zasniva na više simptoma stresa. Rano prepoznavanje je važno i zbog toga što sa pojačanjem stresne reakcije slabi sposobnost uočavanja simptoma stresa i zaključivanja da se radi o stresu.

Kakve mogućnosti zaštite od stresa postoje?

Prevencija

Nismo uvek u mogućnosti da sprečimo dejstvo uzroka stresa, ali možemo promeniti svoju reakciju. U tom cilju, neophodno je naučiti tehnike savladavanja stresa (opuštanje, vladanje sobom, organizovanje svoga vremena, podrška i pomoć i dr.), kako bismo sledeći put u stresu izabrali tehniku koja nam najviše odgovara.Tako se smanjuje količina hormona stresa i lakše je podneti šta nam život donosi. Trebalo bi imati u vidu faktore koji utiču na tok i ishod stresa.

LEČENJE

U savladavanju stresa potrebno je preduzeti sledeće radnje:

utvrditi ko ili šta nam izaziva stres i kako reagovati
izbegavati uzroke stresa koliko god je to moguće
primeniti tehnike koje pomažu u konstruktivnom reagovanju na uzroke stresa

ISHRANA

Dok traje stres, organizam troši hranljive materije brže nego inače. To može dovesti do njihovog nedostatka i do slabljenja imuniteta. Zato ih treba dopuniti ishranom ili dodacima.

Neophodno je:
jesti redovno i biti opušten tokom jela
jesti namirnice bogate vitaminima A, B, C i E, flavonoidima, magnezijumom, selenom i dr.
smanjiti uzimanje kofeina i alkohola
jesti više voća, povrća i integralnih žitarica i dr.
svakodnevno uzimanje multivitaminsko-mineralnog preparata.

Aromaterapija

Meditacija

Umirujuće delovanje meditacije – osećanje smirenosti i usredsređenosti – može nam pomoći da se manje uživljavamo u uzroke stresa. Osnovne tehnike meditacije naučiti na kursu i svakodnevno meditirati.

Opuštanje pomoću akupresure

Pritiskati čvrsto palcem nekoliko puta po dva minuta sledeće tačke: na nadlanici u udubljenju između palca i kažiprsta i u udubljenju na gornoj strani stopala između palca i sledećeg prsta pri sastavljanju kostiju.

Druge terapije

Savetnik ili psihoterapeut može pomoći u savladavanju stresa i ispitivanju razloga težine izlaska s njim na kraj. Fizičke vežbe, mogu da ublaže tegobe povezane sa stresom. Neophodno je svakodnevno polučasovno vežbanje koje ublažava stres “sagorevanjem” hormona stresa i povećanjem količine endorfina, hormona koji popravlja raspoloženje.

Samoposmatranje i analiza uzroka stresa i karakteristika ličnosti su polazna osnova za zaštitu od stresa. Neophodno je redovno pratiti, tokom više nedelja, sve što nam se dešava, uz analizu subjektivnih i drugih promena kao i analiziranje stanja i efikasnosti u obavljanju svojih porodičnih, socijalnih i profesionalnih uloga.

Autor teksta: prim. dr Aleksandar Janković, specijalista neuropsihijatrije

POVEZANI TEKSTOVI:FIBROMIJALGIJA, MASAŽA

Leave Your Comments