SKOLIOZE

Gledano sa leđne strane, u frontalnoj ravni, kičma bi trebalo da je prava.
Bočno krivljenje kičme na jednu ili drugu stranu zove se skolioza.
Skolioze mogu da nastanu duž cele kičme, počev od vratne, grudne sve do lumbalne.
Skolioze nastaju postepeno, bezbolno i progresivne su.

Kičmeni stub (columna vertebralis) sačinjavaju kratke kosti, pršljenovi (vertebrae). Ukupan broj pršljenova je 33-34. Kičmeni pršljenovi se dele prema mestu na kome se nalaze:
vratni pršljenovi – 7
grudni pršljenovi – 12
slabinski pršljenovi – 5
krsni pršljenovi – 5
trtični pršljenovi – 4-5

Kičmeni stub

Prva 24 pršljena su slobodni i pokretljivi jedan prema drugom. Krsnih 5 i trtičnih 4-5 pršljenova je međusobno sraslo i formiraju dve kosti: krsnu kost (os sacrum) i trtičnu kost (os coccygis) koje čine deo karličnog koštanog pršljena.

SKOLIOZE mogu da budu:

FUNKCIONALNE, posturalne, nefiksirane, labave, gde se iz ležernog stojećeg stava dobija klinička slika iskrivljene skoliotične kičme.Promena je funkcionalna, kao posledica lošeg posturalnog držanja tela, neadekvatnih radnih površina (radni sto), neodgovarajućeg kreveta, nepravilnog nošenja tereta (torbe), ravnih stopala, neadekvatne obuće. Ukoliko funkcionalna skolioza nije na vreme detektovana i ne leči se, funkcionalna skolioza prerasta u strukturalnu. Funkcionalne skolioze su bez ostatka korektibilne.

STRUKTURALNE skolioze, kod kojih je došlo do promene u strukturi kičmenih pršljenova. Strukturalne skolioze napreduju kako organizam raste i razvija se. U dečijem uzrastu, dok je organizam u razvoju i raste, pravovremenom detekcijom strukturalnih skolioza i adekvatnom terapijom, strukturalna skolioza može potpuno da se iskoriguje.

TOTALNA skolioza – krivljenje kičme zahvata kompletan kičmeni stub (vratna, grudna i lumbalna). Kičma se krivi u levu ili desnu stranu.

PARCIJALNA skolioza – krivljenje kičme je prisutno u pojedinim delovima kičmenog stuba: vratna skolioza, grudna skolioza, lumbalna skolioza. Parcijalna skolioza može da zahvati i dva susedna kičmena segmenta, tako da postoje vratno-grudna, grudno-lumbalna. Krivljenje kičme je uvek samo na jednu stranu.

KOMPENZATORNA skolioza, “S”-skolioza, Dupplex, Tripplex skolioza – krivljenje kičmenog stuba može da bude u sva tri dela kičme (vratna, grudna i lumbalna). Krivljenje kičme u jednom delu je npr. udesno, dok je u drugom delu ulevo (S, dupplex skolioza,). Krivljenje kičme u sva tri dela, pri čemu je gornja krivina suprotna donjoj, susednoj i zove se tripplex skolioza.

1. KONGENITALNE – prisutne su po rođenju, kao posledica loše formiranog pršljena, jednog ili više, u intrauterinom razvoju.
2. IDIOPATSKE – idiopatske skolioze su skolioze kod kojih se osnovni uzrok nastanka ne zna. Javljaju se u oko 90% svih skolioza. Ženska deca 5-7 puta češće obolevaju od idiopatske skolioze od muške dece.

U zavisnosti od uzrasta nastanka idiopatskih skolioza, izvršena je podela na:

1. Infantilne – nastaje u uzrastu od 0–4 godine
2. Juvenilne – nastaje u uzrastu od 4-10 godina
3. Adolescentne skolioze – nastaju u uzrastu preko 10. godine života

1. NEUROMUSKULARNE skolioze su posledica promena na nervnim ili mišićnim strukturama. Najčešća je miopatska skolioza koja nastaje kao posledica mišićne distrofije.
2. SKOLIOZE KOD TUMORA nastaju kao posledica pojave tumora na kičmenom stubu ili kičmenoj moždini.
3. EKSTRASPINALNE skolioze nastaju kao posledica mišićnog grča – kontrakture, koje njačešće nastaju kao polsledica povrede – traume. Zgrčeni mišić povlaći koštanu strukturu pršljenova u stranu.

1.  SKOLIOZE I STEPENA – lake skolioze (do 30°)
2.  SKOLIOZE II STEPENA – srednje skolioze (od 30-50°)
3.  SKOLIOZE III STEPENA – teške skolioze (preko 50°)

Procena se vrši iz ležernog stojećeg stava.
glava je nagnuta na jednu stranu
jedno rame je povišeno u odnosu na drugo
lopatice nisu simetrične
trbušni zid je mlitav i ispupčen
Lorencovi trouglovi nisu simetrični (prostor koji grade ruke koje su pored tela, grudni koš i bokovi)
jedna noga je blago savijena (semiflexio) dok je druga opružena (hyperextensio)
glutealni mišići su na jednoj strani jači i naglašeniji u odnosu na druge (asimetrija glutelne brazde)

Ukoliko je konstatovano skoliotično držanje tela, potrebno je da se proceni da li je reč o funkcionalnoj ili strukturalnoj skoliozi.

Prvi način: iz ležernog stojećeg stava saviti trup napred (antefleksija) trupa. Ukoliko krvljenje kičme nestane, reč je o FUNKCIONALNOJ skoliozi.
Ukoliko se i dalje uočava krivljenje kičme reč je o STRUKTURALNOJ skoliozi.

Drugi način: iz ležernog stojećeg stava napred podignuti ruku uvis do maksimuma (uraditi maksimalnu fleksiju od 180 stepeni). Diže se ona ruka sa koje se strane nalazi kičmena krivina. Ukoliko krvljenje kičme nestane, reč je o FUNKCIONALNOJ skoliozi.
Ukoliko se i dalje uočava krivljenje kičme, reč je o STRUKTURALNOJ skoliozi.

Rtg. i MR U DIJAGNOSTIKOVANJU SKOLIOZA

Za precizno određivanje stepena skolioze, pored kliničkog pregleda, radi se i Rtg. i MR kičme.

Navedenim metodama se dobija rezultat koji je referentna vrednost od koje se kreće sa procesom lečenja-korekcije. U bilo kom trenutku moguće je uraditi kontrolne snimke kako bi se proverilo terapijsko dejstvo.

U lečenju skolioza primenjuju se aktivne fizikalne procedure, kineziterapija (vežbanje), kao i pasivne metode nošenja korektivnih gipseva i midera, kao i hirurška intervencija.

Cilj fizikalne terapije u tretmanu skolioze je relaksacija skoliotičnih mišićnih grupa koja se nalaze sa strane krivine.

Od aparaturnih fizikalnih procedura u dečijem uzrastu, gde još nije završen rast i razvoj, primenjuju se procedure koje isključuju upotrebu magnetnog polja. Koriste se IR lampe, Bioptron lampe,  TENS, kvantne metode.

Od bezaparaturnih fizikalnih procedura primenjuju se masaže, najčešće terapijske, kao i termo procedure koje uključuju parcijalnu upotrebu tople gline, toplih kupki.

Fizikalne procedure su samo priprema tela za sistemsko rešavanje skolioza kineziterpijskim procedurama – terapijskim vežbanjem.

Po detektovanju bilo kakvog krivljenja kičme, što pre započeti sa fizikalnim i kineziterapijskim procedurama sa ciljem lečenja i korekcije. Najbolji terapijski rezultati se postižu do 16. godine života.

Učestalo je da je kompletna muskulatura deteta prilično napeta, nekada i u spazmu, tako da se odmah po detekciji skolioze ne započinje sa korekcijom primenom kineziterapije (medicinsko vežbanje).

Korektivne vežbe sa prenapregnutom muskulaturom čine više štete nego koristi, dok rezultat uveliko izostaje.

Takve vežbe stvaraju otpor kod deteta zbog prenaglašenog prisustva bola i nerealnih terapeutskih zahteva!!!

Kod takve dece, potrebno je prvo mišiće opustiti primenom fizikalnih procedura i masaža, kako bi se telo adekvatno pripremilo za vežbanje.

Terapija bi u prvoj fazi trebalo da bude krajnje individualna!

Svako dete kada u tom osetljivom pubertetskom uzrastu primeti estetsku terapijsku promenu, kao i olakšanje i odsustvo bola, nema problem sa motivom u sprovođenju kineziterapije.

Koja god da je skolioza, funkcionalna ili strukturalna, kolika god da je krivina, bez obzira što se nosi mider ili je obavljena operacija, kineziterapija je jedino sistemsko rešenje u lečenju skolioza.

Vežbe su terapijske i u početku naporne. Terapija je dugotrajna, te se zbog bolje motivacije preporučuje da se radi u grupi.

Da bi se izradio kineziterapijski plan i program, potrebno je uraditi detaljan antropometrijski pregled. Pregled kičmenog stuba je samo segment antropometrjiskog pregleda.

Prvi deo kineziterapijskog plana i programa predstavljaju aktivne vežbe istezanja skoliotičnih mišićnih grupa.

Drugi deo kineziterapijskog plana i programa predstavljaju vežbe snage skoliotičnih mišićnih grupa.

Kineziterapijskim vežbama mišići postaju fiziološki istegnuti i elastični, jaki i sposobni da iskoriguju loše držanje tela. Stiče se automatizam dobrih posturalnih manira pri sedenju, stajanju, nošenju terata, hodanju, trčanju. Stvara se pretpostavka da se dete pravilno razvija i raste i da se genetske predispozicije ispolje u svom maksimumu.

Mideri se koriste za pasivno lečenje skolioza koje iznose preko 30 stepeni. Kod galopirajućih progresivnih skolioza, koje su preko 25 stepeni, indikovano je nošenje midera.

Postoje dva osnovna tipa midera:
VISOKI MIDERI – Cerviko-Torakalno-Lumbo-Sakralni mideri (ortoze) – CTLSO
Torako-Lumbo-Sakralni mideri (ortoze) – TLSO

Mideri se nose tokom celog dana kako bi dali rezultat. Dnevno nošenje midera 6-8 sati ne daje rezultat. Skoliotično dete, bez obzira što nosi mider, mora redovno i svakodnevno da primenjuje kineziterapijske procedure (vežbe).

Mider

U lečenju skolioza mideri predstavljaju pomoćnu pasivnu metodu korekcije kičmene krivine. Nisu najsrećnije rešenje zato što ih deca nerado prihvataju. Bez obzira što se danas mideri izrađuju od laganih i kvalitetnih materijala, u 84% dece javljaju se psihičke tegobe u smislu gubljenja samopouzdanja, noćnog mokrenja, anorexia nervosa.

Nositi mider znači vidno se razlikovati od okoline. Deca su sputana, telo im je u oklopu, znoje se, javljaju se promene na koži zbog pritiska midera, kao i alergijske reakcije na materijale od kojih je mider napravljen.

Mider

Upotrebom midera smanjuju se vitalni kapacitet pluća, funkcionalni rezidualni i totalni plućni kapacitet pluća. Učestali su i problemi digestivnog trakta.

Zbog nuspojava i komplikacija, midere treba koristiti samo kod slučajeva gde postoji jasna indikacija za njihovu primenu.

Mider

Njihovo korišćenje van nabrojanih indikacija samo dovodi do komplikacija bez pozitivnih efekata.

Korektivni gips je, slično mideru, pasivna pomoćna metoda u korekciji skolioza. Korekcija je bolja i čvršća, komplikacije nastale od aplikacije gipsa su učestalije, tako da se vrlo retko koristi.

Kada fizikalna i kineziterapija, potpomognute nošenjem midera ili korektivog gipsa, ne pomognu, a skolioza značajno ugrožava vitalne organe, primenjuje se operativni zahvat korekcije skolioze.

Operativno lečenje skolioza se primenjuje kod velikih krivljenja kičme (od 40 stepeni pa naviše) i u slučajevima kada skolioza veoma brzo napreduje.

Princip je da se sačeka sa završetkom rasta i razvoja, pa tek onda da se skolioza operiše.

Skolioza pre i posle operacije

Komplikacije operativnog lečenja su povrede nerava, nastanak infekcije, limitirana pokretljivost kičme, nastanak patoloških zglobova (pseudoarthrosis).

Ožiljak posle operacije skolioze

Po obavljenoj operaciji skolioze neophodno je nastaviti sa kineziterapijskim procedurama istim intezitetom kao i pre operacije.

poremećena funkcija pluća
poremećena funkcija srca
poremećen rad unutrašnjih organa smeštenih u trbušnoj duplji
strukturalne promene navedenih organa
nastanak strukturalnih deformiteta na grudnom košu
odsustvo estetike tela koje se karakteriše simetrijom

Nelečena skolioza

U trudnoći, kod nelečene skolioze, moguća je pojava navedenih komplikacija, uz pojavu bola u lumbalnoj kičmi i oticanje nogu.

Skolioze progresivno napreduju u zavisnosti od stepena krivine i uzrasta. Skolioze sa većom krivinom su progresivnije. Grudne, torakalne skolioze su progresivnije od lumbalnih i torako-lumbalnih skolioza. Najveći napredak u krivljenju kičme nastaje između 5. i 10. godine života.

Sport koji se preporučuje kod dece sa skoliozom je plivanje. Plivanje je još jedna pomoćna metoda u rešavanju problema skolioze. Plivanje pospešuje kineziterapijske procedure, ali nije način lečenja skolioze.

Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped

POVEZANI TEKSTOVI:  TELESNI DEFORMITETI, KAKO FIZIOTERAPEUT LEČI TELESNE DEFORMITETE