PES EQUINOVARUS

Ovaj deformitet stopala spada u kategoriju urođenih, kongenitalnih i ujedno predstavlja najteži i najčešći deformitet stopala.

Karakteristično za ovaj deformitet je da su sve strukture stopala i potkolenice u izvesnom stepenu deformisani, neke primarno, a neke sekundarno.

Tačan uzrok nastanka pes equinovarus-a se ne zna.
Različiti su i faktori koji mogu dovesti do pes equinovarus-a, od mehaničkih do neuroloških. Na određenu ulogu mehaničkih intrauterinih faktora u nastanku nekih oblika pes equinovarus-a ukazuje nam i činjenica da se deformitet češće javlja kod blizanačke trudnoće, u uslovima manjka plodove tečnosti, kod prvorotki i kod krupnih plodova. Anomalija je dva puta češća kod dečaka, a obostrana je u 50% slučajeva.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike:

KLINIČKA SLIKA:
U celini, mišići stopala su skraćeni dok je stopalo uvijeno prema unutra. Taban gleda ka unutra i prema gore.Dorzum (gornja strana) stopala je okrenut prema napred i prema dole.

Ovaj deformitet često prati atrofična (slaba) muskulatura donjih i srednjih delova mišića potkolenica i peronealne muskulature.

Unutrašnja rotacija potkolenica česta pojava.Stopalo je tvrdo i nalazi se u položaju plantarne fleksije i supinacije (taban je okrenut ka tabanu).Ahilova tetiva je skraćena i podiže petu nagore, tako da ona ne dodiruje podlogu.

Pes equinovarus

Aktivna dorzalna fleksija se ne izvodi, a plantarna fleksija je ograničena.Abdukcija i ekstenzija nisu aktivno izvodljive.

Karakterističan je izgled stopala i potkolenice koji su u obliku „štapa za golf”.U nekim situacijama palac može da dodiruje i potkolenicu.

ČETIRI OSNOVNE KARAKTERISTIKE PES EQUINOVARUS -a:

1. Equinus (stopalo je oboreno naniže)
2. Varus (taban stopala je okrenut ka drugom stopalu)
3. Adduktus (prednji deo stopala je uvrnut ka unutra)
4. Excavatus (povišen svod stopala)

Ovaj deformitet stopala spada u kategoriju urođenih, kongenitalnih deformiteta stopala.

Prednji deo stopala je povijen unutra, dok je spoljašnja ivica stopala konveksna (ispupčena), a unutrašnja konkavna (udubljena), dajući tako stopalu izgled kifle.Zadnji deo stopala je normalan.

Deformitet je prisutan još na porođaju, ali se otkriva obično u kasnijim mesecima ili kad dete prohoda.

Kod dece kod koje se ovaj deformitet ne iskoriguje kada prohodaju, prsti su povijeni prema unutra, a palac je odmaknut od drugog prsta.

Pes metatarsus varus

U mlađem uzrastu, ova deca deformišu obuću, a u starijem se javlja bol na spoljašnjoj strani stopala.

Pravovremenost terapije je uvek bila najznačajnija. Tako je i u lečenju pes metatarsus varus-a i  pes equinovarus-a. Lečenje može da započne odmah po rođenju, što bi bilo i idealno, kako bi se kompletna korekcija završila do početka hoda (obično oko 12. meseca života).

Kao uvod u kineziterapijsko tretiranje deformiteta, koriste se termo procedure, sa ciljem zagrevanja mekog tkiva skočnog zgloba. Time se vrši priprema za uspešniju primenu vežbi.Od termo procedura moguće je primeniti toplu zagrejanu glinu kao oblogu (primenjujemo je u ambulanti fizikalne medicine NIKA), topao parafin, IR lampa kao i bilo koja toplotna procedura koja prija detetu.

U kućnim uslovima, preporučuje se da se vežbe sprovode posle kupanja ili, pre vežbi, stopala potopiti u toplu vodu.

Preporuka je i da se slabi mišići stimulišu aparaturno (elektrostimulacija).
Preporuka je da se pre kineziterapije aplikuje lagana masaža.

U lečenju pes metatarsus varus-a i pes equinovarus-a, najznačajnija je primena pasivnih kineziterapijskih procedura (medicinsko vežbanje) koje izvodi fizioterapeut. Ovim vežbama vrši se istezanje mišića čime se povećava obim pokreta u zglobu.Vežbe bi trebalo raditi 4-5 puta dnevno, svako stopalo 5-10 minuta.

Kineziterapija pes metatarsus varus-a i pes equinovarus-a

Najbolji rezultati se postižu ukoliko jednom dnevno terapiju sprovodi fizioterapeut, a ostalih 3-4 puta dnevno roditelj/staratelj (u kućnim uslovima). Zbog toga je neophodo da se izvrši edukacija roditelja/staratelja kao da sami pravilno sprovedu terapiju, bez dolaska u ustanovu.

U lečenju pes metatarsus varus-a i pes equinovarus-a vrši se i pasivna korekcija deformiteta aplikacijom gipsanih, kožnih ili plasičnih longeta koje se prave po otisku.

Da bi se pasivno održao korektivni položaj stopala, longete se ne skidaju narednih 7 dana ili se skidaju samo kada se rade vežbe. Preko noći je obavezno nošenje longete.

Kod dece do 3 meseca starosti, longete se menjaju svake nedelje. Nakon trećeg meseca života, zbog sporijeg rasta, longete se menjaju svake druge nedelje.

Od pasivnih pomagala za korekciju pes metatarsus varus-a koriste se i specijalne antivarus-abdukcione cipele. Njihova primena se vezuje za vertikalizaciju deteta i hod.

Vrlo je primenjivo da se umesto navedenih cipela u procesu pasivne korekcije upotrebe i obične cipele, tako što se leva cipela ubuje na desno stopalo, a desna cipela na levo.

Kod pes equinovarus-a, izrađuju se specijalne antivarus cipele sa podignutom unutrašnjom ivicom.

Kod dece većeg uzrasta sa rezistentnim deformitetom, kao pasivno pomagalo za noć koriste se Denis-Braunove šine.

Operativno lečenje dolazi u obzir kod nelečenih i perzistirajućih strukturalnih poremećaja ili ako nakon desete nedelje nema radiografskog izlečenja.

Potrebne su stalne kontrole ove dece u početku na 7 dana, a po izlečenju na svaka 4 meseca najmanje naredne 3 godine.

Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped

POVEZANI TEKSTOVI: DEFORMITETI STOPALA, LEČENJE RAVNIH STOPALA, KAKO FIZIOTERAPEUT LEČI TELESNE DEFORMITETE