patronaza

NAŠA ISKUSTVA IZ PATRONAŽE

Zbog odsustva osnovne pravilne zdravstvene nege, veliki broj starih ljudi veoma teško živi. Nije to slučaj samo sa Beogradom i Srbijom. Tako je u celom svetu.Starost određuje društvena zajednica.

U većini država, starost započinje prestankom radnog života, a to je period oko 65.godine. U nekim društvima, starost započinje rađanjem unuka.  Starost se definiše i kao psihofizička istrošenost, tako da nije redak slučaj da se kod mlađih od 50 i 65 godina, prepoznaju simptomi starosti.

U zemljama u tranziciji, gubitak posla predstavlja katalizator koji ljude srednjih godina pretvara u starije i stare. Kvalitet života se u ovim slučajevima menja gubitkom ekonomske stabilnosti. Postoji strah od neizvesnosti koji kao takav implicira nastanak brojnih psihosomatskih tegoba.

Sve što je bilo pretpostavka za pretvaranje u zdravstvenu patologiju, dobija svoju pravu formu.
U starosti, kvalitet života se menja, najčešće zbog prisustva bolesti ili posledica izmenjenog zdravstvenog stanja zbog dužine trajanja.

Da li će se bolest javiti ili neće, najviše zavisi od  genetske predispozicije i načina života. Na genetiku ne možemo još uvek da utičemo, a na način život i te kako. U međuvremenu, životna postavka i htenja su ostali isti kao i bez prisustva bolesti.

PATRONAŽNA SLUŽBA FIZIKALNE MEDICINE AMBULANTE NIKA

Neki od slučajeva naših sugrađana:

1.
Pacijentkinja koja ima 83 godine, živi sama. Nema dece.  Pre deset godina joj je suprug preminuo. Žali se na slabost koja joj onemogućava obavljanje aktivnosti svakodnevnog života. Veoma otežano hoda. Žali se na bol u kičmi. Kad hoda, ne može da se ispravi (ide pogrbljeno), brzo se zamara. Kada leži, ništa je ne boli. Pre 2 godine,  poslednji je put izašla iz stana.

Pacijentkinja je imala nesvestice zbog kojih je padala, poslednji put pre 1 godine. Navodi da je tada veoma slabo jela (pad šećera).

Pre godinu dana doživela je intezivnu stresnu situaciju kada joj je preminuo pas sa kojim je živela 17. godina i za koga je bila vezana. Pre toga je normalno funkcionisala. Nakon toga se “opustila” i zapustila. Bila je službenik i u penziju je otišla sa 40 godina staža.

Dnevni ritam: Ujutru se budi oko 9.00-10.00, popije kafu, spremi doručak koji obeduje oko 10.00-11.00 sati. Nakon doručka legne (2-3 sata).Ručak je oko 15.00-16.00 sati. Zamori se, pa mora da legne. U krevetu je do 17.00-18.00 sati. Ne večera.Gleda TV i leži. Zaspi oko ponoći.Lepo spava, ne budi se. Pacijentkinja otežano samostalno obavlja ličnu higijenu.

2.

Pacijentkinja koja ima 80 godina žali se na bol u donjem delu leđa, sa desne strane, sve do desnog skočnog zgloba. Živi sama. Pacijentkinja je ušla u kadu kako bi oprala kosu iz klečećeg položaja u kadi, nakon čega nije mogla da ustane, te je u opisanom prinudnom položaju provela 6 sati. Komšije su je izvadile iz kade.Bol je oštar, ne može da se pomeri.Noga joj trne. Pomalo ustaje iz kreveta, ali je veoma boli.

Pacijentkinja je u junu 2008.prelomila levi ručni zglob i levu nadlakticu. Nosila je gipsanu imobilizaciju 6 nedelja. Prvi ciklus Fth., u trajanju od 2 nedelje, završila je pre par dana.

Pacijentkinja ne može u postelji  da zauzme ležeći položaj na desnom boku (zbog bola u donjem delu leđa), kao ni na levom boku (zbog bola posle preloma u levoj ruci). Pokreti u levom ramenom zglobu značajno su ograničeni.Prisutna opšta m.m. slabost.

3.

Pacijentkinja koja ima 73 godine, stanje posle infarkta mozga sa posledicom hemiplegije. Živi sa kćerkom, nepokretna je, pasivna, potpuno zavisna od tuđe nege i pomoći. Sfinktere ne kontroliše.Plačljiva je i razdražljiva. Kćerka se prema njoj odnosi sa preteranom brigom i pažnjom.

Dnevni ritam: budi se oko 7.00 sati. Pasivan transfer do kupatila – kupanje (pasivno). Transfer do dnevne sobe (potpomognut, hoda sa tronožnim štapom, potpora kćerka sa plegične strane). Potom doručkuje. Potpomognut transfer do spavaće sobe, pasivno smeštanje u sedeći položaj na stolici i u krevetu kao i ležeći položaj u krevetu. Slično je sa ručkom i večerom. Pacijentkinja ima pojačan apetit.Aktivnosti svakodnevnog života – potpuno zavisna.

Prisutna je levostrana spastična plegija. Svi pokreti sa plegične strane se izvode pasivno. Potpuno odsustvo aktivnog i aktivno potpomognutog pokreta. Prisutni su edemi na nogama (stopala, skočni zglobovi obostrano).

4.

Pacijent koji ima 62 godine, živi sa suprugom.  Pre 4 godine dijagnostikovana je hemipareza kao posledica tumora mozga.Pacijent je pre dve godine hodao uz pomoć štapa.Kolica koristi 2 godine.Od pre 2 meseca ne može da komunicira. Pacijentu se pre 20 dana zdravstveno stanje pogoršalo (bio je u komi (plitka)).

Dnevni ritam: Pacijent se budi oko 9.00-9.30 sati. Supruga mu promeni pelene i obradi dekubitarnu ranu koja se nalazi sa leve strane sakralne regije. Dekubit je nastao pre 10 dana. Supruga ga pasivno iz kreveta prenese u kolica, a iz kolica u fotelju. U fotelji ostaje do 13.00 sati. Nakon toga ga ponovo premesti u krevet. Pacijent od hrane uzima samo bistre supe. Prvi obrok, u maloj količini, je oko 10.00 sati, drugi obrok je oko 16.00-16.30 sati.Od 13.00-16.00 sati ostaje u krevetu. Pacijent  je u visokom ležećem položaju na leđima.  Pelene se menjaju 4-5 puta dnevno. U 16.00 sati supruga pacijenta ponovo diže iz kreveta i smešta u fotelju gde ostaje do 20.00 sati kada ga smešta u kolica, te ga izvede u šetnju (krug oko zgrade). Supruga pre spavanja radi pasivne pokrete i masažu (sve traje 15-20 minuta).

5.

Pacijent koji ima 73 godine, živi sa suprugom i ima hemiplegiju (jednostranu oduzetost tela).  Pacijent se žali da u poslednjih deset dana otežano hoda, te da ga bole mišići i oseća nesigurnost. Najviše ga boli kada legne, jer ne može da nađe bezbolan položaj.Bol je oštar i provocira se pokretima.Posebno ga boli u predelu kolene jame levo (dok se uspravi).Pacijentu klecaju noge u kolenima. Pre 4 dana pacijent je hteo da sedne na stolicu kada su mu noge klecnule, te je seo na pod sa kojeg je veoma teško ustao uz tuđu pomoć. Žali se na brzo zamaranje. Noge mu otiču (više desno).

Dnevni ritam: budi se između 8.00 i 9.00, uzme terapiju, popije kafu, doručkuje. Ima dobar apetit.Od 10.00 – 13.00, nekada i 15.00, pacijent sedi, gleda TV, čita. Do pre 10 dana dosta je šetao po stanu, a sada već samo do kupatila. Posle ručka, pacijent sedi  u stolici, drema. Pacijent izbegava da večera (prekomerna TT), te konzumira uglavnom voće. Pacijent legne da spava oko ponoći. Pacijent ima dobar san, ali ne zaspi odmah, zbog bola u nogama. Pacijent sam obavlja ličnu higijenu.Potpuno kontroliše sfinktere. Pacijent je poslednji put izašao iz stana pre 1 godine.

Aktivnosti svakodnevnog života obavlja uz pomoć supruge.Pacijent iz sedećeg položaja ustaje uz pridržavanje i teškoću (slabost i bol) obe noge.Uspravan stojeći stav je vrlo nestabilan i održava ga uz pridržavanje.

6.

Pacijentkinja koja ima 44 godine, stanje posle infarkta mozga sa posledicom hemiplegije,  živi sa ocem i majkom. Pacijentkinja je polupokretna, pasivna, prilično zavisna od tuđe nege i pomoći. Sfinktere kontroliše, a nosi pelene jer smatra da bez peronealnog podizača i tuđe pomoći ne može na vreme da stigne do toaleta. Kaže da se samostalno okreće u krevetu što nije u praksi konstatovano. Pacijentkinja ne može  da iz ležećeg položaja ustane u sedeći, tj. stojeći (uz pomoć). Ne može sama da se obuče (i ne pokušava). Hoda uz pomoć ortoze, hodalice i roditelja.
Dnevni ritam: Budi se oko 8.00 sati, ide do toaleta. Ne može sama da se umije i opere zube, već joj mama pomaže. Sama obavlja veliku nuždu. Mama je kupa. Doručak je oko 8.30-9.00 sati. Oko 9.30 legne i čita do ručka. Ručak je oko 14.00. Oko 14.30 opet legne, gde ostane do 15.00. Do večere, koja je oko 19.00-20.00 sati, leži. Legne da spava oko 22.00 sata.Aktivnosti svakodnevnog života – potpuno zavisna (odsustvo volje i edukacije).

7.

Pacijent 84 godine, živi sam.Ima dve kćeri koje su u 60 godinama. Jedna od kćeri, sa suprugom, preselila se da živi sa ocem, kako bi mu pomogli.

DIJAGNOZA:prelom svih pet lumbalnih pršljenova i nastanak lumboišialgije. Visok krvni pritisak, srčane tegobe.

ZATEČENO STANJE: pacijent ne hoda, sedi u fotelji i to traje tri meseca.

Patronažna služba iz doma zdravlja ga redovno obilazi i aplikuju ampuliranu analgetsku trapiju (trodoni, kortiko preparati).
Aktivnosti svakodnevnog života NE POSTOJE! Žali se na slabost. Ne može ni da legne jer ga svako pomeranje trupa boli.

Lična higijena je opskurna i potpuno zavisna od tuđe nege i pomoći.
Pacijent ima poremećaj sna. Po ceo dan drema, praktično ne spava.
Potpuno kontroliše sfinktere, ali zbog ne mogućnosti pomeranja nosi pelene.
Nastanak dekubita u sakralnoj regiji.
Prisutni su edemi na nogama (stopala, skočni zglobovi obostrano).
Palpatorna bolna osetljivost paravertebralne muskulature u lumbosakralnoj regiji.

Izražen je strah od promene položaja tela.
Prisutna je opšta mišićna slabost. Gruba mišićna snaga je procenjena ocenom 3. Bez motornih ispada.

TERAPIJSKI UČINAK:

Nakon tri nedelje sprovođenja terapije u kućnim uslovima, naš pacijent je, uz pomoć hodalice, sposoban da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života i lične higijene.

Nakon 30 dana od početka terapija, naš pacijent je, dolaskom ovog lepog vremena, prvi put izašao iz stana ispred zgrade.

Od prvog dana, sprovođene su fizikalne – aparaturne terapije, istovremeno i kineziterapije.

Sprovedeno je u kontinuitetu 18 terapija.U ovom trenutku, terapija se sprovodi jedanput nedeljno.

Pacijent samostalno hoda bez hodalice i štapa.

Život se polako vraća!

POVEZANI TEKSTOVI: SIMPTOMI STAROSTI |LEČENJE STARIH I BOLESNIH, PATRONAŽNA SLUŽBA NIKA – KUĆNO LEČENJE

Leave Your Comments