FIBROMIALGIA

Fibromialgia nije bolest već stanje sistemski poremećenog metabolizma.

Razlog nastanka fibromialgije je sistemski pad imuniteta, pojava autoimunih bolesti, uz višegodišnje (2-3 godine) prisustvo stresa, koji može da bude jakog inteziteta (smrt drage osobe, razvod braka, gubitak posla, kreditna zaduženja, promena mesta prebivališta, promena radnog mesta…)  i/ili svakodnevna izloženost stresu (radni odnos, školske obaveze, briga za egzistenciju, gužva u saobraćaju…).Bitno je da se zna da nešto što je za nekog uzrok nastanka stresa za drugog to ne mora da bude.

Pitanje je kada stres kao apstraktna kategorija dobija fizičku formu u smislu somatizacije tj.dobija fizičku formu koja se zove fibromialgia.

Potvrđeno je da više oboljevaju žene od muškaraca, kao i da je period adolescencije najčešće vezan za nastanak ove bolesti.

U poslednjih desetak godina, fibromijalgija je sve više prisutna i kod dece osnovno školskog i srednjoškolskog uzrasta i vezuje se za sve veći obim obaveza koje imaju i periode kao što su kraj prvog polugodišta i završetak školske godine.

U ovom trenutku, svaki peti Evropljanin ima problem fibromialgije, a u Americi svaki treći stanovnik.

Kliničku sliku fibromijalgije karakteriše:
dugotrajni bol u mišićima i mekim tkivima, bez jasno definisane lokalizacije
potiljačne glavobolje
ukočenost telesnih segmenata, pre svega vrata i lopatične regije
opšta mišićna slabost
limitirana pokretljivost telesnih segmenata (najjviše lopatica i trupa)
povišen mišićni tonus dorzuma
umor i malaksalost
jak bol u grudima koji se provocira disajnim pokretima i izaziva neprijatnost i strah
jak bol u lumbosakralnoj kičmi
razdražljivost
naglašeno ispoljavanje emocija i/ili povlačenje u sebe i ćutnja

Dolazi i do poremećaja spavanja, a san, ako ga ima, nije kvalitetan, te je buđenje bezvoljno, umorno.

Standardnim dijagnostičkim metodama fibromialgija se ne može dijagnosticirati. Laboratorijske analize krvi, radiografije, ehografije i skeneri prikazuju fiziološko stanje tela.

Međutim, primetan je bol na dodir dorzuma (leđa), na karakterističnim mestima. Locirane su triger tačke koje se kliničkim pregledom testiraju i time utvrđuje prisustvo bola a samim tim i fibromijalgije.

Osim toga, nagomilani toksini u mišićima nisu samo bolni, već su i opipljivi.Svaki terapeut će fibromialgiju da opiše u ranoj fazi nastanka fibromijalgije kao želatinoznu masu, a kasnije čvorić koji se nalazi u samom mišiću i oseća se pod prstima, kome nije mesto tu gde jeste i koji narušava fluidnost mišića (geloze, miozitisi, fibroze).

Sa anamnestičkim podacima u kojima se navodi dugotrajna izloženost stresu kao i uvidom u navedene dijagnostičke metode, utvrđuje se prisustvo fibromijalgije.

prednja i zadnja strana vrata
lopatična regija
prednja strana grudnog koša
lumbo-sakralna regija
kukovi
lakatni i koleni zglob
kolena

Kada pacijent sa fibromialgijom shvati da ima zdravstveni problem, najčešće pokušava da ga sam reši.

Nakon analize svog zdravstvenog stanja, najčešće se dođe do zaključka da se vodi prilično inaktivan život – bez fizičke aktivnosti, te da su sve tegobe nastale upravo zbog toga.

Nakon ove opservacije pristupa se fizičkim vežbama, treninzima… To je i ujedno jedna od najčešćih grešaka.

Zamislite mišić koji je slab i povišenog tonusa. Zamislite šta se dešava sa takvim mišićem u toku trajanja fizičke aktivnosti i posle.

Vežbanje je bolno i klinička slika se znatno pogoršava i tegobe pojačavaju, upravo zbog dizanja tonusa već napete muskulature i/ili zbog nasilnog istezanja mišića.

Naravno da je dok traju fizikalne i kineziterapijske procedure, kontraindikovana svaka fizička aktivnost. Preporučuje se mirovanje.

Sistemske promene zahtevaju i sistemska rešenja. Fizikalna i kineziterapija su se pokazale kao pravi izbor u lečenju fibromialgije.

Fizikalna terapija i kineziterapijski programi su krajnje individualni, za svakog pacijenta posebni. Rade se na osnovu predhodno uzetog funkcionalnog statusa gde se cene amplitude pokreta, mišićni test, procena posture, biomehanike…

Prva terapijska faza obuhvata analgetske fizikalne procedure koje osim što telo oslobađaju bola ujedno i telo oslobađa nagomilanih toksina u samom mekom tkivu.

Koriste se analgetici koji se elektroforezom lokalno aplikuju (strujom se aplikuju na bolno mesto).

Kompletna fizikalna medicina (aparaturna), ima za cilj da prokrvi bolnu regiju i pomogne posrnulom metabolizmu da izbaci štetne metaboličke produkte (toksine).

Putem krvi do tkiva se dopremaju hranjive materije i kiseonik, a iz tkiva preuzimaju štetni metabolički produkti (toksini) i ugljen dioksid. Zastoj u cirkulaciji gomila štetne metaboličke produkte u mišićima, diže tonus mišića i stvara bol.

U okviru fizikalne terapije primenjuju se i toplotne procedure koje prijaju telu jer opuštaju meka tkiva i time pospešuju cirkulaciju u bolnoj regiji.

U Ambulanti fizikalne medicine NIKA, od toplotnih procedura koristimo aplikaciju tople, sterilne, lekovite gline, koja ne samo da pospešuje cirkulaciju već vezuje toksine i izbacuje ih. Sve to zahvaljujući svojoj strukturi.

Posebno mesto u tretmanu fibromijalgije je primena terapeutskih masaža. One se rade sa prirodnim biljnim uljima uz dodatak etarskih, stručno i sa rezultatom.

Pravilan tretman fibromialgije na opisani način vodi i terapijskoj učestaloj telesnoj reakciji u smislu subjektivnog osećaja još veće slabosti i umora. Moguće je čak da se u prva dva tri dana i bol intezivira.

Pojava bola i terapijske reakcije je pozitivan znak terapijske ispravnosti. Bol nije isti a razlog nastanka navedenih tegoba je reakcija tela na relaksaciju mišića koji su bili napeti, povišenog tonusa, “tvrdi” a zapravo prilično slabi gde se jedva zadovoljava fiziološki minimum.

Telo čoveka će uvek reagovati na svaku promenu burno, jer ide linijom manjeg otpora (bez promena), a ukoliko bol postoji ući će u antalgiju. Otuda i reakcija na terapiju koja traje par dana.

Kompletna fizikalna terapija je uvod u kineziterapiju.

Po prestanku bola telo je spremno za sistemski oporavak primenom kineziterapijskih procedura.

Kineziterapija su vežbe i trebalo bi prvo znati: izlečenje neće doći samo tako što će drugi da vežba umesto vas.

Nema čarobne pilule koja rešava problem. Kada se krene sa kineziterapijom, kompletna odgovornost za vaše zdravstveno stanje je na vama, a fizioterapeuti su tu da vas usmere i kontrolišu.

U prvoj fazi kineziterapijskih procedura potrebno je raditi isključivo vežbe istezanja sa mobilizaciju svih zglobova do fizioloških amplituda.

Vežbe istezanja se rade u svim segmentima u maksimalnim fiziološkim normama, lagano, bez prekida u kontinuitetu. U maksimalnoj amplitudi zadržaćemo položaj nekoliko sekundi i ponoviti pokret nekoliko puta.

Ovim postižemo fiziološku amplitudu pokreta kroz mišić koji ima fiziološku fluidnost, tonus i samim tim rastegljivost.

Krajnji cilj je fiziološka pokretljivost svih segmenata bez bola u mišićima u fiziološkim normama.

Po dobijanju fizioloških amplituda pokreta u svim zglobovima, započinje sa vežbama jačanja.

Ujedno je to i terapijski kraj i vraćanje svim životnim i fizičkim aktivnostima u skladu sa potrebama i bez ograničenja.

U okviru fizikalnih procedura, u Ambilanti fizikalne medicine NIKA, pacijenti se edukuju za samostalno sprovođenje modifikovane Jakobsonove progresivne mišićne relaksacije, čime se stres amortizuje i kanališe.

nastanak fibroza
nastanak neuralgija (interkostalnih najčešće)

Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped

POVEZANI TEKSTOVI: STRES , TERAPEUTSKI TRETMAN- PREVENCIJA FIBROMIALGIJE I STRESA