bolovi-u-donjem-delu-ledja

BOLOVI U DONJEM DELU LEĐA

Diskus hernija, spondiloza, spondilolisteza, spinalna stenoza, sindrom piriformisa
Pojava bola u donjem delu leđa (lumbo-sakralni deo) je učestala i može da se desi u svakom uzrastu, a najčešće se javlja od 25. godine života.

ZNAČAJ KIČME

Značaj kičme je višestruk. U ovom slučaju, pomenućemo da kičma štiti kičmenu moždinu od povređivanja. Istovremeno, kičma daje čvrstinu i potporu telu.Iz glave, gde je smešten mozak, kao deo centralnog nervnog sistema, nastavlja se kičmena moždina koja prolazi kroz kičmeni kanal.Kičmeni kanal sačinjavaju koštani otvori u svakom pršljenu. Iz kičme se dalje granaju periferni nervi koji oživčavaju celo telo. Kičma se sastoji od pršljenova, a svaki pršljen sa susednim i gore i dole, predstavlja zglob. S obzirom da su pršljenovi po sastavu koštana masa, da ne bi došlo do trenja, između svakog pršljena je smešten po jedan disk koji je od pulpoznog mekanog tkiva, sa funkcijom amortizacije pokreta i sprečavanja trenja koštanih zglobnih površina tela pršljena. Kompaktnost, čvrstina i elastičnost kičme se obezbeđuje ostalim mekim tkivom koje i počinje i završava sa koštane mase pršljenova.

bolovi-u-donjem-delu-ledja-2

Anatomski prikaz kičmenih pršljenova, diskusi i periferni nervi

NAJČEŠĆE AKTIVNOSTI KOJE UZROKUJU NASTANAK BOLA

Svaka radna ili sportska aktivnost ili aktivnost svakodnevnog života, ukoliko se nepravilno ili naglo izvede ili vremenski dugo traje, može da prouzrokuje bol u lumbalnom delu leđa. Bol se najčešće vezuje za sledeće aktivnosti:

  nepravilno dizanje tereta ma koje težine, gde se trup savija i rotira
  nagli pokret rotacije, savijanja ili rotacije i istezanja trupa
  dugotrajno sedenje
  dugotrajna vožnja automobilom
  dugotrajno hodanje
  dugotrajno stajanje
  loš položaj u toku spavanja
povrede koštano-mišićnog sistema lumbalne regije – traume (najčešće saobraćajni udesi, povrede u toku sportskih aktivnosti…)

SUŠTINSKI RAZLOG NASTANKA LUMBALNOG BOLA

MIŠIĆNA SLABOST KAO POSLEDICA INAKTIVNOSTI

Mišići trupa koji su veza trupa i karlice su: mišići zadnjeg dela leđa (nalaze se pored kičme obostrano – m.m. extensores trunci), glutealni mišići (m.gluteus minimus, medius et maximus), sa prednje strane trupa trbušni mišić (m.rectus abdominis) i fleksor natkolenice (m. iliopsoas), i sa obe strane trupa bočno (m.m.lat. flexores trunci:m.obliquus abdominis ext, m.obliquus abdominis int, m.quadratus lumborum). Lumbalna regija predstavlja mesto gde se trup spaja sa karlicom, a karlica sa nogama i čini jedan od najpokretljivijih delova kičmenog stuba, a u isto vreme je to deo koji trpi najveće opterećenje. Ujedno, to je i mesto gde se nalazi težište čitavog tela ili, tačnije rečeno, njegovo središte. Telo čoveka se u prostoru nalazi u labilnoj ravnoteži koja, da bi se održavala, zahteva konstantnu, preciznu akciju velike grupe mišića. Površina oslonca su stopala, težište tela je najšešće 1 metar od podloge, a kompletno opterećenje težine tela i sile zemljine teže u lumbalnoj kičmi. Mišićna slabost najčešće kao posledicu ima loše posturalno držanje tela i lošu biomehaniku.To je i razlog zbog čega bi trebalo da navedene mišićne grupe budu jake.Stabilnost veze trupa-karlice i nogu proističe iz mišićne mase i snage navedenih mišićnih grupa. Suština telesnog vežbanja, gde je akcenat na stvaranju pelvitrohanteričnog midera, je u što boljoj zaštiti kičme.

MIŠIĆNI DISBALANS

Mišićna snaga pojedinačnih mišića i mišićnih grupa trebalo bi da bude izbalansirana, harmonična i ujednačena.Telo čoveka je simetrično.Preko 640 mišića se nalazi u čovekovom telu. Svaki od tih mišića ima svoju osnovnu funkciju. U svakoj situaciji tela, postoje mišići koji vrše određeni pokret (agonisti) kome se suprostavljaju mišići koji isti taj pokret onemogućavaju/otežavaju (antagonisti).Ukoliko postoji bilo koji mišićni disbalans, mišićni tonus se povećava, a sam mišić gura kosti i zglobove iz svog fiziološkog položaja, tako da kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje.

NAJČEŠĆE MEHANIČKE PROMENE NA KIČMI KOJE UZROKUJU LUMBALNI BOL

Spondiloza (spondylosis) – okoštavanje dva ili više susednih pršljenova, kao posledica degenerativnih promena
Spondilolisteza (spondylolisthesis) – pomeranje pršljena put napred u odnosu na susedne pršljenove, kao posledica traume.
Spinalna stenoza (stenosis spinalis) – suženje kičmenog kanala, kao posledica degenerativnih i upalnih procesa na jednom ili više diskusa. Česta je kod starih osoba.
Hernija diska (discus hernia) – pucanje spoljnog omotača diska i ispadanja mekog pulpoznog sadržaja koji čini disk u okolni prostor.
Sindrom piriformisa (Sy. m.piriformis) – mišićni disbalans pelvitrohanterične muskulature vodi pomeranju u zglobu kuka i karlici, čime se provocira mišić piriformis, koji vrši pritisak na išijadični nerv (n.ishiadicus).

KLINIČKA SLIKA

Bol je teško lokalizovati, jer boli cela regija. Bol je najčešće pojasni i kreće se od leve do desne strane glutealne regije lumbo-sakralne kičme. Često se oseti mravinjanje ili oštar bol koji ide iz kičme duž jedne noge (ili obostrano), do sredine butine, lista ili stopala. Ova senzacija je kratkotrajna i veoma je neprijatna.Pacijenti navode i stezanje mišića i osećaj “pečenja” (butina, list) koji može da traje neko vreme. Moguće je da bolovi i ne postoje, ali da je prisutan osećaj nelagodnosti u lumbo-sakralnoj kičmi, koji implicira nesigurnost i nespremnost pacijenta za bilo koju fizičku aktivnost. Telo na bol reaguje tako što zauzima zaštitni, najmanje bolni položaj (antalgičan položaj) koji je uvek i nepravilan.

bolovi-u-donjem-delu-ledja-3

Trup je najčešće nagnut na jednu stranu, a mišići su u spazmu (grču), tako da su pokreti trupa značajno limitirani. Položaj koji prija je različit i individualan.Najčešće prija tzv.fiziološki položaj na leđima sa savijenim kolenima (urolani veći peškir ili ćebe debljine 20 cm), mada je čest slučaj da prija i položaj na stomaku sa urolanim većim peškirom, koji se postavlja ispod karlice.

Najčešće, pacijent spontano sam pronađe antalgičan (bezbolan) položaj.Koliko god taj položaj bio nefiziološki, u tom trenutku bi trebalo da se primenjuje.Svaka pojava bola je siguran znak tela da nešto ne valja i da bi trebalo nešto da preduzmemo kako bi bol otklonili.

DIJAGNOSTIKA

U poslednjih 30 godina u medicini je značajno uznapredovala dijagnostika. Bitno je ispoštovati redosled dijagnostičkih metoda i krenuti od prostijih ka složenijim, ukoliko za tim ima potrebe. Uspostavljanje dijagnoze započinje uzimanjem anamneze i kliničke slike.

Probleme lumbo-sakralnog bola moguće je dijagnostikovati sledećim dijagnostičkim metodama:

KLINIČKI PREGLED

bolovi-u-donjem-delu-ledja-4

Rendgenski snimak lumbo-sakralnog dela kičme (X- rays)
Kompjuterizovana tomografija (CT) skener – Computed Tomography (CT) Scan
Magnetna rezonanca (MR) – Magnetic Resonance Imaging (MRI)
Elektromišićna neurografija EMNG

TERAPIJA

Odmah po nastanku bola, potrebno je uzeti nešto od analgetka i miorelaksanata.
Bitno je napomenuti da se navedeni lekovi konzumiraju posle jela. Naravno, sve životne aktivnosti bi trebalo ograničiti na najneophodnije. Moguće je, u kućnim uslovima, primeniti i lekovitu glinu na bolno mesto, kao i tople kupke. Aplikacija gline i kupke bi trebalo vremenski da traje 15-30 minuta. Ukoliko bol ne prestane u roku od par dana, obratite se stručnjaku za pomoć.

FIZIKALNA TERAPIJA

Terapija bola fizikalnim procedurama najpribližnija je prirodnim procedurama zbog blagotvornosti i prijatnosti i odsustva agresije. U određivanju fizikalne terapije, značajna je anamneza, dijagnostika, klinički pregled, funkcionalni status..S obzirom da je širok spektar fizikalnih procedura, odabira se najbolja moguća kombinacija fizikalnih procedura. Značajno je napomenuti da ono što prija i daje efekta u lečenju kod jednog pacijenta, ne mora da prija i dâ efekat u lečenju kod drugog pacijenta sa sličnim problemom.

U fizikalnoj terapiji se primenjuju razne vrste zračenja počev od magneto terapije, ultra zvuka, lasera, infra red, kao i struje različite frekvencije i modulacije. Dejstvo aparaturne fizikalne trapije je anelgezija i vazodilatacija, kao i celularno pospešivanje metabolizma.

Primenjuje se elektroforeza leka lokalno na bolno mesto (prokain ili kalijum jodid, 3% rastvor) koristeći pravilo protoka električne energije od pozitivne do negativne elektrode.

Od bezaparaturnih procedura aplikuje se glina i tople kupke (topla pakovanja). Terapeutska masaža i akupresura bolnih mesta i muskulature koja je u spazmu predstavlja sastavni deo fizikalne terapije. U proseku, trajanje fizikalnih procedura u kontinuitetu iznosi 2-3 nedelje.Bitno je ispoštovati kontinuitet terapije.

Fizikalna terapija predstavlja uvodnu proceduru u sistemsko rešavanje problema lumbalnog bola, a to je kineziterapija (medicinske vežbe).

MANIPULATIVNE METODE – KIROPRAKTIKA LUMBALNOG BOLA

Potpuna indikacija za primenu kiropraktike je mišićni disbalans, gde se mišićni tonus povećava, a sam mišić gura kosti i zglobove iz svog fiziološkog položaja, tako da kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje i bol. Kiropraktika nema efekta ukoliko postoji mišićni spazam.

Zato, tek posle par dana od započinjanja sa fizikalnim procedurama, koje sem anelgzije imaju i relaksirajuće dejstvo koje pospešuju masaže, kao i medikamentozna terapija, trebalo bi stvoriti preduslove za primenu kiropraktike kao jedne od metoda za odstranjivanje lumbalnog bola.

KINEZITERAPIJSKE PROCEDURE LUMBALNOG BOLA

Sa kineziterapijom (medicinskim vežbanjem) se započinje kada se potpuno otkloni bol. Sistemsko rešavanje lumbalnog bola, kao i prevencija njegovog nastanka, obuhvata kineziterapijske procedure koje su akcentirane na stvaranje mišićne mase i snage pelvitrohanterične muskulature.

Cilj nam je da jaka muskulatura preuzme deo tereta lumbalne kičme.Bitno je napomenuti da ne postoji aktivnost svakodnevnog života koja jača lumbo-sakralne ekstenzore kičme. Isto tako, ne postoji ni sportska aktivnost koja jača mišiće ove regije. To je i najčešći razlog ovih tegoba.

Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped

POVEZANI TEKSTOVI: Kako zaštiti kičmu i Vežbe za jačanje lumbalne kičme

Comments

  • Aleksandra

    AleksandraOctober 15, 2019 at 7:10 pm

    Postovani, imam intenzivniji bol u donjem delu kicme,izmedju kicme i lopatice,i spustanje bola trnjenja desne noge,i nekih kao naglih probadanja u nozi. Pocev od lopatice,donjeg dela kicme i noge sve tri tacke kao da su mi povezane. Predhodnih sest godina radila sam za sivacom masinom,sedeci stav i pokretanje stopala, vec god dana stojim ali bol ne prestaje. Sta mi savetujete prvo da uradim jer nisam posecivala nijednog lekara. Hvala unapred

    • nikawp

      nikawpOctober 16, 2019 at 1:36 pm

      Poštovana Aleksandra,
      Svakako vam sledi fizikalna terapija u prvoj fazi analgetska.
      Fizikalne terapije možete da započnete svakako, te dok traju terapije, na osnovu kliničkog pregleda, da uradite potrebnu dijagnostiku.

  • Aleksandra

    AleksandraOctober 13, 2019 at 8:41 am

    Mozete li da prokomentarisete nalaz sa magnetne rezonance,radi se o bebi koja je jos u stomaku zbog sumnje na promeni na kicmi.
    Na cervikalnom,torakalnom te grubo lumbalnom segmentu se ne vide znaci spinalnog disfazma.U projekciji kaudalnih sakralnig i kockigealnih prsljenova se evidentira jasno delineiran centralnin kostani defekat posteriornih elemenata,kroz koji postoji komunikacija dularne vrece sa jasno ogranicenom ekstraspinalnom cisticnom formacijom ispunjenom likvorom,dimenzija 16x12x13 mm.Unutar opisanog meningealnog sakusa se u momentu pregleda ne uoci prisustvo tipicne neuralne plakode,te peomena u prvom redu odgovara posteriornoj sakralnoj meningoceli.Napomena u ovoj gastraciskoj starosti se moze predvideti prisustvo minornih submilimetarskih neuralnih elemenata koji bi navedeni disfazam karakterisali kao meningomijacelu.Koza imponuje intaktna sa manjim uvlacenjem paramedijalno bazalno desno.Evoluacija konusa moguca samo aproksimativno,nivo insercije bi mogao biti u visini L3 korpusaali sa obzirom da se debljina mijeloma iznosi 2.5 mm i da se submilimetarski hipointenzitet nastavlja do sakralnog dela nije moguce se izjasniti da li navedeno prestavlja korenove ili mjelom kao da li postoji ili ne natezanje mijeloma..
    Mozete li mi objasniti o kojoj se spini bifidi radi?
    Ostali organi su svi u redu,mozak i besika sve normalno.Bebica pomera noge i jako je aktivna…Hvala..

    • nikawp

      nikawpOctober 14, 2019 at 5:52 am

      Poštovana Aleksandra,
      Mislim da bi tumačenje nalaza trebalo da dobijete od radiologa koji je načinio snimak i ordinirajućeg ginekologa.
      Ono što je za vas važno je da se Spina bifida uspešno tretira fizikalnim i kineziterapijskim procedurama.

  • Marija

    MarijaOctober 9, 2019 at 8:00 pm

    Poštovani, imam sina od 16 godina ,pre mesec dana mu se pojavio bol u levom delu kičme u lumbalnom delu, prvo smo pomislili da nisu bubrezi u pitanju ali na osnovu ultra zvuka i krvne slike sve je u redu, ponekada mu se bol javi isto u levoj nozi, kaze da nije jak ali je iritantan, i to najcesce kada sedi.Uradili smo rengenski snimak i sve je u redu, krenuo je sa fizikalnom terapijom i bilo mu je bolje ,čak ga dva dana nije nista bolelo.Ali čim je radio fizičko u školi trcanje i ostalo bol se opet navratio.Moram naglasiti da je malo gojazan i inace dosta vremena provodi sedeci pored kompijutera.Molim za savet,zabrinuta majka!

    • nikawp

      nikawpOctober 10, 2019 at 5:54 am

      Poštovana Marija,
      Bol u donjem delu leđa kod dece u razvoju bi trebalo sa posebnom pažnjom tretirati.
      Za početak, indikovano je mirovanje i pošteda od fizičkih aktivnosti!
      Od dijagnostike je nedevoljan Rtg. LS već MR LS. Meka tkiva se e vide na Rtg. snimku.
      Potrebno je da se i uradi sistematski pregled https://www.nika.rs/sistematski-pregledi-3/
      koji je od suštinske važnosti u određivanju sistemske terapije.
      U tom uzrastu terapijske procedure su prilično efikasne. Važno je da se ispoštuje navedeno.

  • Nenad

    NenadOctober 8, 2019 at 10:15 am

    Poštovani,
    zamolio bih Vas za stručnu pomoć jer ne znam kome da se obratim.Već par meseci osećam peckanje i trnjenje u nogama (but, list, stopalo). Simptomi su više izraženi u desnoj nozi iako mi je fizioterapeut skrenuo pažnju da je leva strana tela opterećenija. Sve ovo se dešava nakon 2 meseca intenzivnog rada u polju, podizanjem tereta, nepravilnog sedenja (čučanje), dugotrajnog stajanja itd. Takođe, blagi pritisak osećam u donjem delu leđa. Kao klincu su mi preporučivali plivanje zbog skolioze koja je verovatno i dalje prisutna i opšte rasprostranjena. Imao sam 2 fizioterapeutske masaže i prijale su mi ali simptomi nisu u potpunosti prestali. Preporučuju mi da povećam telesnu masu jer sam visok i mršav po prirodi i da više vežbam. Mene samo zanima tačna dijagnoza i kome da se obratim za pregled.
    Hvala unapred.
    Srdačno,
    Nenad Ilić (32)

    • nikawp

      nikawpOctober 8, 2019 at 2:52 pm

      Poštovani Nenade,
      Za početak uradite magnetnu rezonancu LS kičme (MR LS). Sa dobijenim nalazima započnite lečenje kom predhodi klinički pregled na osnovu kojeg se ordinira terapija.
      Fizikalne procedure će vas rešiti bola. Tu se vaše lečenje ne završava. Potrebno je da po prestanku bola započnete kineziterapiju (medicinsko vežbanje) kao sistemsko rešenje (da vam se problem ne vraća).
      Vežbe se rade isključivo individualno pod nadzorom fizioterapeuta. Nemojete da idete u teretanu i samoinicijativno i pod nadzorom nekvalifikovanih lica da radite bilo šta.

  • Slađana

    SlađanaOctober 4, 2019 at 2:57 pm

    Poštovani, imam 29 godine. Prošle godine sam radila MDCT Th-L dela kičmenog stuba. Imam sinistrokonveksnu skoliozu uz izraženu lordozu lumbalnog dela kičmenog stuba. Već godinu dana radim korektivne vežbe i pijem vitamine. Polovinom jula javio mi se bol u zglobu kuka koji se spušta niz nogu, uz trnjenje,žarenje i stegnutost mišića. Rečeno mi je da je u pitanju išijas. Nakon terapije injekcija bol se opet vratio i sad se širi i u drugu nogu. Trenutno mirujem ne radim vežbe, niti pijem lekove jer ne znam više šta da preduzmem zbog bolova koji su najvećim delom prisutni u zglobu kuka. Zanima me Vaše mišljenje, koliko je ovo opasno s obzirom da evo već 3 meseca imam bol. Pozdrav

    • nikawp

      nikawpOctober 6, 2019 at 12:38 pm

      Poštovana Slađana,
      U bolnoj fazi apsolutno je kontraindikovana bilo kakva fizička aktivnost, što uključuje i medicinsko vežbanje.
      Iz vašeg opisa mogu da se složim o prisustvu lumboišialgije.
      Predlažem vam da započnete fizikalne terapije koje bi u prvoj fazi bile relaksirajuće i analgetske.
      Nakon toga je indikovana kineziterapija kao sistemsko rešenje.
      Savetujem vam da sa terapijama čim pre krenete. Adekvatna terapija uspešno rešava vaš zdravstveni problem.

      • Slađana

        SlađanaOctober 21, 2019 at 10:17 am

        Poštovani, hvala Vam na odgovoru bila sam na pregledu osim krive kičme ustanovljeno mi je da imam malu diskus herniju L5-S1, dobila sam terapiju pa me interesuje i Vaše mišljenje. Terapija lekovima Argifen granule, fastum gel i ALA600SOD tablete. Fizikalna terapija EF 5% Novocaina, IFS, TENS, Laser male snage, IMP ma torakolumbalni deo. I takođe kinezitretman vežbe za jačanje stabilizatora kičmenog stuba. Mene interesuje da li sam dobila pravu terapiju za lumboišalgiju i da li ovo može da reši moj problem. Pozdrav

      • nikawp

        nikawpOctober 22, 2019 at 5:52 am

        Poštovana Slađana,
        Kada postoje bolne tegobe, svaka fizička aktivnost. uključujući i kineziterapiju (medicinsko vežbanje) je kontraindikovano.
        U prvoj terapijskoj fazi, sprovodi se analgetska relaksirajuća terapija. U principu vama je i ordinirana.
        Izostaja terapeutska masaža koja bi vam prilično godila u kombinaciji sa navedenim.

  • Zeljko

    ZeljkoSeptember 21, 2019 at 6:43 pm

    Pozdrav. Imam 28 godina i pre 7 meseci sam imao bol u leđima i onda mi je leva noga bila 3 dana utrnuta. Uradio sam MR. Imam diskus herniju L5S1. Ostalo je u redu. Ne mogu da stisnem levi list i deo levog gluteusa. Sportista sam od seste godine. Radim vezbe istezanja svakog dana. Nemam neke bolove, retko kad osetim nelagodu ali nmg na prstima da hodam zbog lista leve noge sto ne mogu da stisnem. Koliko treba vremena da se taj deo koji je iscureo razgradi i da mi se vrati funkcija misica. Hvala

    • nikawp

      nikawpSeptember 22, 2019 at 2:41 pm

      Poštovani Željko,
      Od dijagnostičkih metoda vam preporučujem da uradite EMNG nogu kako bi se utvrdio stepen provodljivost perifernog nerva
      koji ima leziju (verovatno n.tibialis posterior).
      Navedeni nalaz znači u određivanju terapija i skraćuje oporavak.
      U ovoj fazi je svaka fizička aktivnost kontraindikovana (uključujući i vežbe istezanja).
      Savetujem vam da započnete fizikalne terapije revitalizacije nerva.
      Period i stepen oporavka je teško predvideti, ali recimo da će se u prvih deset terapija moći da da predikcija konačnog oporavka.

  • Deki

    DekiSeptember 20, 2019 at 10:37 am

    Poštovani molim za mišljenje i komentar Šta dalje MR PREGLED LUMBOSAKRALNOG SEGMENTA KICMENOG STUBA: naéinjeni su TIW i TZW sagltalm tomogrami lumbosakralnog scgmcnta od Thll do sakruma, kao i T2W transverzalni wmogramx L3-Sl scgmcnta. liognuna MR informacija je data na CD-u.

    Lumbalna lordoza je odriana. Prisutna jc sinistrokonvcksna krivina lumbalnc kime, sa rotacijom proccsusua spinosusa u desno. Nema znakova frakture, dislokacijc, niti infiltracije preglcdom obuhvaécnih préljcnskih tcla. Conus mcdullaris sc zavr§ava u visini Ll préljenskog tcla. U duralnoj vrcéi se ne vide patoloékc promcnc. Sniicn jc ‘mw intenzitct signala L3-Sl IV diskova, u sklopu dcsikativne degeneracijc.

    Na 1.1-2, L2-3 i L3-4 IV nivoima, koji su odriane visinc, nema znakova signiflkantnog anulamog bubrenja niti hcmijacije IV diska. Ncma kompresivnih manifestacija na radiksc u odstupima niti stenoze spinalnog kanala. IV foramcni su slobodni. Prisuma poécma arlroza fasetnih zglobova sa dcsne stranc na L3-4 IV nivou.

    Na 1.4-5 IV nivou, koji je sniienc visine, uoéava se éiroka dorzalna protruzija IV diska, superponirana fokalnom levostranom foraminalnom protruzijom sa kranijalnom migracijom matcrijala IV diska za oko 11mm. Duralna vrcéa jc aplaitrana, a uoéava se diskoradikulami kontakt sa oba L5 radiksa, bcz njihove znaéajne kompresijc. Spinalni Rana! je poéemo suicn AP dijamctar 11mm. Prisutna je artroza fasemih zglobova, izraienijc dcsno. IV foramcni su obostrano suieni sa znacima diskoradikulamog konflikta, izraicnijc sa lcvc strane poslcdiéno kranijalnoj migraciji matcxijala IV diska.

    Na LS-Sl IV nivou, uoéava se §iroka dorzalna protruzija IV diska, bez komprcsivnih manifestacija na radiksc u odstupima i bcz stenoze spinalnog kanala. IV forameni su obostrano suicni, ne§to izraicnijc dcsni sa znacima diskoradikulamog kontakta.

    ZAKLJUC’AK: POLIDISKOPATIJA LUMBALNE KICME, NAJIZRAZENIJA NA L4-5 IV NIVOU GDE POSTOJI SIROKA DORZALNA PROTRUZIJA IV DISKA SUPERPONIRANA FOKALNOM LEVOSTRANOM FORAMINALNOM PROTRUZIJOM SA KRANIJALNOM MIGRACIJOM MATERUALA DISKA I POSLEDICNIM DISKORADIKULARNIM KONFLIKTOM SA LEVIM KORENOM. DESNl IV FORAMENI SUZENI SA ZNACIMA DISKORADIKULARNOG KONTAKTA NA L4-5 I L5-Sl IV NIVOIMA.

    Emng: Uputna DgLUmbolachlalgla aubacuta I. aim Laeslo n.. peronol

    Hod nu peti levbop oteiano, desno uredan hodJlod nu pmlma obuutrano umlanrefl. se izazivaju aim. Hipestezm u dermatomu L4:LS_I)| Iln. L-L Iovo pm. M o! desno u term, poloiaju.

    ELEKTROMIONEUROGRAFSKI NALAZ( E M N G )3

    MM: tibialis anterior, extensor dig. bmvla. peroneus brevll e! lunuud Dim): intermedijalni lnrvacloni uzorak,AMH akclonlmm. putencUall) nluklldcf. II pojedinim vi§im i frekv.AMP.

    M. extensor dig. brevis. dext‘lexor hall. brovla (dome! aim):

    intermedijalni, do dobarintermedijalnl, Inervaclonl uzorak,AMl’ gmnlénlh parametara sa pojedinim vi§im l Mkv.AMP.

    Motorna neurografija:

    Nn: tibialis,femoralis et peroneus prof,( dex.et aim):

    uredan nalaz brzina, parametara distulnih latencl I M JM. kod avlh ilvaca. ZAKLJUCAK:

    Dana§nja EMNG obrada ukazuje na:

    LAESIO NEURONALIS L4.L5 SIN.GRADUS INTERMEDII

    LAESIO NEURONALIS LS-SEL DEX. ET 8] SIN. GRADUS MODERN!

    Preporuéujemo

    Novi Sad 21.08.2019.

    tretman kod nzliatra.

    • nikawp

      nikawpSeptember 20, 2019 at 11:29 am

      Poštovani Dejane,
      Uradili ste kompletnu dijagnstiku. Ostavljam mogućnost da vas pregleda neurolog.
      Međupršljenski diskovi su pomereni na više nivoa i vrše pritisak na korenove perifernih nerava.
      Otuda i prisustvo bola. Sve se dešava na nivou L4-L5 i L5-S1.
      Kao posledica navedenog, na istim nivoima je pritisnut i motorni nervobostrano.
      Svateujem vam da započnete fizikalne terapije koje daju odlične rezultate.
      U prvoj fazi se sprovode analgetske Fth. relaksacija i revitalizacija perifernih nerava.
      Kada se bol otkloni, počinje se sa medicinskim vežbama (kineziterapija) koje daju odličan rezultat i sistemsko su rešenje.
      Navedene terapije se kombinuju sa medikamentoznom terapijom koja može da bude i ampulirana.
      Biće sve dobro, imajte strpljenja i započnite lečenje.

      • Deki

        DekiSeptember 20, 2019 at 12:51 pm

        Hvala na odgovoru pozz

  • Valentina Krstić

    Valentina KrstićSeptember 18, 2019 at 7:28 am

    Operisana sam pre 2 godine L5S1,javili su se opet bolovi uradila sam magnet na njemu je sledeća dijagnoza.Prisutna je dorzomedijalna protuzija diska bez kompresije duralne vreće.U desnom lateralno recesusu se detektuju fibroške promene.Da li je to opasno i šta da radim

    • nikawp

      nikawpSeptember 19, 2019 at 5:50 am

      Poštovana Valentina,
      Ožiljna tkiva kao promene su prateći segment nakon operacija. Trebalo je da se nakon operacije tretiraju fizikalnim procedurama.
      Uobičajeno je i da se nakon prve operacije DH nakon par godina pojavi nova DH.
      Imali ste iskustvo sa operativnim rešavanjem. Fizikalnim terapijama se DH uspešno rešava. Imate mogućnost da pametnije odlučite.

  • Milica

    MilicaSeptember 14, 2019 at 9:17 pm

    Postovani,10.09.2019. uradjena mi je MR LS kicme,imam 28 godina,dijagnoza je sledeca:
    Diskretna dekstrokonveksna skolioza.
    Ocuvana lumbalna lordoza.
    Ocuvana visina i IS prikazanih korpusa.Spondiloticne i spondiloartroicne promene.Degenerativne promene prednjeg aspekta gornje pokrovne ploce L4 korpusa kao i donje pokrovne ploce L5 korpusa.
    U L2-L3 medijalna hernijacija iv diska sa fisurom anulusa bez kontakta na radikse.
    U L3-L4 hernijacija diska na sirokoj osnovi sa kontaktom na L4 koren desno.
    U L4-L5 hernijacija degenerisanog iv diska na sirokoj osnovi dominantno medijalno i paramedijalno levo sa obostranom propagacijo u foramene kompresijom korena L5 levo i sadrzaja duralne vrece koja je sirine oko 7mm i kontaktom na koren L5 desno.
    U L5-S1 hernijacija degenerisanog diska medijalno i paramedijalno levo sa kontaktom na koren S1 levo i sadrzaj duralne vrece koja je sirine od oko 9mm.
    Konus medularis zavrsava u nivou korpusa L1 prsljena bez alteracije IS.

    Molim Vas za misljenje i koji bi po Vasem misljenju bio dalji tok lecenja.

    • nikawp

      nikawpSeptember 15, 2019 at 5:38 am

      Poštovana Milice,
      MR nalaz ukazuje na prisustvo tri discus hernije sa korenovima L4 desno i L5 levo i S1 levo, kao i kontaktom sa sadržajem duralne vreće,
      što ukazuje na značajno prisustvo bola kao i limitirane aktivnosti svakodnevnog života.
      Predlažem vam da sa dobijenim nalazom zakažete klinički pregled koji obuhvata i precizno uzimanje funkcionalnog stusa
      kako bi se odredila što preciznija analgetska fizikalna terapija.
      Po prestanku bola, kao deo sistemskog rešenja, sprovodi se kineziterapija koja je individulana, u kontinuitetu, uz prisustvo fizioterapeuta.
      Svaka druga opcija teško da će da pruži rezultat.
      Od dijagnostičkih metoda bi mogli da uradite još EMNG nogu.
      Navedeno stanje po mom mišljenju bi se navedenim procedurama može uspešno rešiti.

  • Zeljka

    ZeljkaSeptember 4, 2019 at 9:27 pm

    Moj tata vec dugo ima problem sa kicmom.On ima 56 godina i svake druge ili trece godine pojavi mu se tako jak bol u kicmi da on bukvalno ne moze ni da se pomeri i zadrzi se par dana i onda ga popusti.Dali to moze biti opasno i sta savjetujete?

    • nikawp

      nikawpSeptember 5, 2019 at 5:37 am

      Poštovana Željka,
      Vaš otac bi trebalo da donese odluku da ne želi da živi sa tegobama koje mu se ponavljaju! To je najvažnije.
      Ne možete vi da više želite da njega samog da mu je dobro.
      Pragmatično, po protokolu bi trebalo da uradi MR (magnetnu rezonancu) LS kičme i sa nalazom da zakaže pregled na osnovu čega bi se ordinirala terapija.
      Fizikalna terapija je u prvoj fazi relaksirajuća i analgetska i priprema za sistemsko rešavanje problema a to je
      primena kineziterapijskih procedura (medicinsko vežbanje).

  • 1 29 30 31 32 33 34

Leave Your Comments