Diskus hernija, spondiloza, spondilolisteza, spinalna stenoza, sindrom piriformisa
Pojava bola u donjem delu leđa (lumbo-sakralni deo) je učestala i može da se desi u svakom uzrastu, a najčešće se javlja od 25. godine života.
Značaj kičme je višestruk. U ovom slučaju, pomenućemo da kičma štiti kičmenu moždinu od povređivanja. Istovremeno, kičma daje čvrstinu i potporu telu.Iz glave, gde je smešten mozak, kao deo centralnog nervnog sistema, nastavlja se kičmena moždina koja prolazi kroz kičmeni kanal.Kičmeni kanal sačinjavaju koštani otvori u svakom pršljenu. Iz kičme se dalje granaju periferni nervi koji oživčavaju celo telo. Kičma se sastoji od pršljenova, a svaki pršljen sa susednim i gore i dole, predstavlja zglob. S obzirom da su pršljenovi po sastavu koštana masa, da ne bi došlo do trenja, između svakog pršljena je smešten po jedan disk koji je od pulpoznog mekanog tkiva, sa funkcijom amortizacije pokreta i sprečavanja trenja koštanih zglobnih površina tela pršljena. Kompaktnost, čvrstina i elastičnost kičme se obezbeđuje ostalim mekim tkivom koje i počinje i završava sa koštane mase pršljenova.
Anatomski prikaz kičmenih pršljenova, diskusi i periferni nervi
Svaka radna ili sportska aktivnost ili aktivnost svakodnevnog života, ukoliko se nepravilno ili naglo izvede ili vremenski dugo traje, može da prouzrokuje bol u lumbalnom delu leđa. Bol se najčešće vezuje za sledeće aktivnosti:
nepravilno dizanje tereta ma koje težine, gde se trup savija i rotira
nagli pokret rotacije, savijanja ili rotacije i istezanja trupa
dugotrajno sedenje
dugotrajna vožnja automobilom
dugotrajno hodanje
dugotrajno stajanje
loš položaj u toku spavanja
povrede koštano-mišićnog sistema lumbalne regije – traume (najčešće saobraćajni udesi, povrede u toku sportskih aktivnosti…)
Mišići trupa koji su veza trupa i karlice su: mišići zadnjeg dela leđa (nalaze se pored kičme obostrano – m.m. extensores trunci), glutealni mišići (m.gluteus minimus, medius et maximus), sa prednje strane trupa trbušni mišić (m.rectus abdominis) i fleksor natkolenice (m. iliopsoas), i sa obe strane trupa bočno (m.m.lat. flexores trunci:m.obliquus abdominis ext, m.obliquus abdominis int, m.quadratus lumborum). Lumbalna regija predstavlja mesto gde se trup spaja sa karlicom, a karlica sa nogama i čini jedan od najpokretljivijih delova kičmenog stuba, a u isto vreme je to deo koji trpi najveće opterećenje. Ujedno, to je i mesto gde se nalazi težište čitavog tela ili, tačnije rečeno, njegovo središte. Telo čoveka se u prostoru nalazi u labilnoj ravnoteži koja, da bi se održavala, zahteva konstantnu, preciznu akciju velike grupe mišića. Površina oslonca su stopala, težište tela je najšešće 1 metar od podloge, a kompletno opterećenje težine tela i sile zemljine teže u lumbalnoj kičmi. Mišićna slabost najčešće kao posledicu ima loše posturalno držanje tela i lošu biomehaniku.To je i razlog zbog čega bi trebalo da navedene mišićne grupe budu jake.Stabilnost veze trupa-karlice i nogu proističe iz mišićne mase i snage navedenih mišićnih grupa. Suština telesnog vežbanja, gde je akcenat na stvaranju pelvitrohanteričnog midera, je u što boljoj zaštiti kičme.
Mišićna snaga pojedinačnih mišića i mišićnih grupa trebalo bi da bude izbalansirana, harmonična i ujednačena.Telo čoveka je simetrično.Preko 640 mišića se nalazi u čovekovom telu. Svaki od tih mišića ima svoju osnovnu funkciju. U svakoj situaciji tela, postoje mišići koji vrše određeni pokret (agonisti) kome se suprostavljaju mišići koji isti taj pokret onemogućavaju/otežavaju (antagonisti).Ukoliko postoji bilo koji mišićni disbalans, mišićni tonus se povećava, a sam mišić gura kosti i zglobove iz svog fiziološkog položaja, tako da kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje.
Spondiloza (spondylosis) – okoštavanje dva ili više susednih pršljenova, kao posledica degenerativnih promena
Spondilolisteza (spondylolisthesis) – pomeranje pršljena put napred u odnosu na susedne pršljenove, kao posledica traume.
Spinalna stenoza (stenosis spinalis) – suženje kičmenog kanala, kao posledica degenerativnih i upalnih procesa na jednom ili više diskusa. Česta je kod starih osoba.
Hernija diska (discus hernia) – pucanje spoljnog omotača diska i ispadanja mekog pulpoznog sadržaja koji čini disk u okolni prostor.
Sindrom piriformisa (Sy. m.piriformis) – mišićni disbalans pelvitrohanterične muskulature vodi pomeranju u zglobu kuka i karlici, čime se provocira mišić piriformis, koji vrši pritisak na išijadični nerv (n.ishiadicus).
Bol je teško lokalizovati, jer boli cela regija. Bol je najčešće pojasni i kreće se od leve do desne strane glutealne regije lumbo-sakralne kičme. Često se oseti mravinjanje ili oštar bol koji ide iz kičme duž jedne noge (ili obostrano), do sredine butine, lista ili stopala. Ova senzacija je kratkotrajna i veoma je neprijatna.Pacijenti navode i stezanje mišića i osećaj “pečenja” (butina, list) koji može da traje neko vreme. Moguće je da bolovi i ne postoje, ali da je prisutan osećaj nelagodnosti u lumbo-sakralnoj kičmi, koji implicira nesigurnost i nespremnost pacijenta za bilo koju fizičku aktivnost. Telo na bol reaguje tako što zauzima zaštitni, najmanje bolni položaj (antalgičan položaj) koji je uvek i nepravilan.
Trup je najčešće nagnut na jednu stranu, a mišići su u spazmu (grču), tako da su pokreti trupa značajno limitirani. Položaj koji prija je različit i individualan.Najčešće prija tzv.fiziološki položaj na leđima sa savijenim kolenima (urolani veći peškir ili ćebe debljine 20 cm), mada je čest slučaj da prija i položaj na stomaku sa urolanim većim peškirom, koji se postavlja ispod karlice.
Najčešće, pacijent spontano sam pronađe antalgičan (bezbolan) položaj.Koliko god taj položaj bio nefiziološki, u tom trenutku bi trebalo da se primenjuje.Svaka pojava bola je siguran znak tela da nešto ne valja i da bi trebalo nešto da preduzmemo kako bi bol otklonili.
U poslednjih 30 godina u medicini je značajno uznapredovala dijagnostika. Bitno je ispoštovati redosled dijagnostičkih metoda i krenuti od prostijih ka složenijim, ukoliko za tim ima potrebe. Uspostavljanje dijagnoze započinje uzimanjem anamneze i kliničke slike.
Probleme lumbo-sakralnog bola moguće je dijagnostikovati sledećim dijagnostičkim metodama:
KLINIČKI PREGLED
Rendgenski snimak lumbo-sakralnog dela kičme (X- rays)
Kompjuterizovana tomografija (CT) skener – Computed Tomography (CT) Scan
Magnetna rezonanca (MR) – Magnetic Resonance Imaging (MRI)
Elektromišićna neurografija EMNG
Odmah po nastanku bola, potrebno je uzeti nešto od analgetka i miorelaksanata.
Bitno je napomenuti da se navedeni lekovi konzumiraju posle jela. Naravno, sve životne aktivnosti bi trebalo ograničiti na najneophodnije. Moguće je, u kućnim uslovima, primeniti i lekovitu glinu na bolno mesto, kao i tople kupke. Aplikacija gline i kupke bi trebalo vremenski da traje 15-30 minuta. Ukoliko bol ne prestane u roku od par dana, obratite se stručnjaku za pomoć.
Terapija bola fizikalnim procedurama najpribližnija je prirodnim procedurama zbog blagotvornosti i prijatnosti i odsustva agresije. U određivanju fizikalne terapije, značajna je anamneza, dijagnostika, klinički pregled, funkcionalni status..S obzirom da je širok spektar fizikalnih procedura, odabira se najbolja moguća kombinacija fizikalnih procedura. Značajno je napomenuti da ono što prija i daje efekta u lečenju kod jednog pacijenta, ne mora da prija i dâ efekat u lečenju kod drugog pacijenta sa sličnim problemom.
U fizikalnoj terapiji se primenjuju razne vrste zračenja počev od magneto terapije, ultra zvuka, lasera, infra red, kao i struje različite frekvencije i modulacije. Dejstvo aparaturne fizikalne trapije je anelgezija i vazodilatacija, kao i celularno pospešivanje metabolizma.
Primenjuje se elektroforeza leka lokalno na bolno mesto (prokain ili kalijum jodid, 3% rastvor) koristeći pravilo protoka električne energije od pozitivne do negativne elektrode.
Od bezaparaturnih procedura aplikuje se glina i tople kupke (topla pakovanja). Terapeutska masaža i akupresura bolnih mesta i muskulature koja je u spazmu predstavlja sastavni deo fizikalne terapije. U proseku, trajanje fizikalnih procedura u kontinuitetu iznosi 2-3 nedelje.Bitno je ispoštovati kontinuitet terapije.
Fizikalna terapija predstavlja uvodnu proceduru u sistemsko rešavanje problema lumbalnog bola, a to je kineziterapija (medicinske vežbe).
Potpuna indikacija za primenu kiropraktike je mišićni disbalans, gde se mišićni tonus povećava, a sam mišić gura kosti i zglobove iz svog fiziološkog položaja, tako da kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje i bol. Kiropraktika nema efekta ukoliko postoji mišićni spazam.
Zato, tek posle par dana od započinjanja sa fizikalnim procedurama, koje sem anelgzije imaju i relaksirajuće dejstvo koje pospešuju masaže, kao i medikamentozna terapija, trebalo bi stvoriti preduslove za primenu kiropraktike kao jedne od metoda za odstranjivanje lumbalnog bola.
Sa kineziterapijom (medicinskim vežbanjem) se započinje kada se potpuno otkloni bol. Sistemsko rešavanje lumbalnog bola, kao i prevencija njegovog nastanka, obuhvata kineziterapijske procedure koje su akcentirane na stvaranje mišićne mase i snage pelvitrohanterične muskulature.
Cilj nam je da jaka muskulatura preuzme deo tereta lumbalne kičme.Bitno je napomenuti da ne postoji aktivnost svakodnevnog života koja jača lumbo-sakralne ekstenzore kičme. Isto tako, ne postoji ni sportska aktivnost koja jača mišiće ove regije. To je i najčešći razlog ovih tegoba.
Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped
POVEZANI TEKSTOVI: Kako zaštiti kičmu i Vežbe za jačanje lumbalne kičme
Bol u leđima, može da bude lokalizovan u vratnoj kičmi, gornjoj trećini trupa, lopatičnoj regiji, između rebara ili u donjem delu leđa. Govorimo o bolovima mekih tkiva, kao i o koštano-mišićnim bolovima.
Bez obzira koja je regija tela zahvaćena bolom, telo reaguje povećanjem mišićnog tonusa koji se isprva lagano diže. Povećanje mišićnog tonusa uvek vodi smanjenoj pokretljivosti telesnih segmenata.
Zato i kažemo: „Ukočio sam se“!
Dizanje tonusa može da ide do spazma mišića bolne regije i grčenja koje se opisuje kao: „ne mogu da se pomerim – potpuno sam ukočen“!
Navedeno stanje dizanja mišićnog tonusa je normalna-fiziološka reakcija organizma koja ograničava pokretljivost telesnih segmenata i time štiti telo od daljeg povređivanja i bola.
Navedena telesna reakcija je pozitivna kao upozorenje i prevencija i upućuje nas na stručnjake koji će vam pomoći. Dakle, samo telo vam kaže da ne čekate, da se vremenom sve vrati u normalu, već je potrebno da zakažete pregled na osnovu kojeg se određuje terapija.
Ukoliko vam se navedena zdravstvena tegoba godinama javlja periodično i ukoliko se do sada sve spontano rešavalo bez adekvatne terapije, već uz samoinicijativnu upotrebu lekova koji su kako ste čuli „nekom pomogli“ u sličnim situacijama, utoliko pre bi trebalo da potražite stručnu pomoć jer zdravstveno stanje može da se iskomplikuje.
Ukoliko tegobe duže traju, više od par dana, telo samo po sebi zauzima tzv. ANTALGIČAN položaj – položaj koji najmanje boli i koji je uvek protivan pravilnoj posturi i biomehanici.
Dešava se da antalgija traje i više od par meseci, nekada i godina! U tom slučaju nastaju funkcionalne i strukturalne promene na telesnim segmentima koje impliciraju nastanak novih bolnih tegoba.
Kako vreme prolazi od inicijalne pojave bola, on više nije isti zato što se tegobe multipliciraju i maskiraju i prenose na ostale telesne segmente. Bol se javlja i u drugim telesnim segmentima koji vas nisu boleli.
Suštinski, osnovni bol više nije prvi terapijski cilj u lečenju, već je potrebno da se sve posledice nelečenja i izgubljenog terapijskog vremena prvo prepoznaju i konstatuju, kako bi se napravio novi terapijski plan i program lečenja gde se kao prioritet postavljaju poslednje nastale tegobe koje su uvek praćene bolom i koje predstavljaju najveću tegobu pacijenta u tom trenutku.
Nikako se ne sme zanemariti činjenica da je reč o posledici i komplikaciji nelečenja ili pogrešnog lečenja primarne tegobe i da terapijski zdravstveni problem nije sistemski rešen.
KAKO DA SAM SEBI POMOGNEM
Potpuna indikacija je mirovanje!
Potrebno je da se sve fizičke aktivnosti svedu na minimum kroz bazične – aktivnosti svakodnevnog života (ASŽ).
KLIN SE KLINOM NE IZBIJA!
Možete da se dodatno povredite i/ili pogoršate
zdravstveno stanje!
Potrebno je da se veći deo dana provede u položajima koji ne provociraju bol i prvom prilikom se obratiti stručnjacima.
Ukoliko niste u mogućnosti da potražite stručnu pomoć, u nastavku vam dajemo savete samopomoći.
Kao prvo, ne paničite i pokušajte da oslušnete vaše telo. Pokušajte da definišete gde vas boli i kako se bol provocira.
Koji su pokreti tela iritantni. Koji položaji i radnje provociraju bol. Proverite da li se bol spušta duž ruku i nogu (konstantno ili periodično).
Proverite da li osećate peckanje i mravinjanje duž ruku i nogu.
Ukoliko nema propagacije bola i mravinjanja i peckanja duž ruku i nogu, ako vas boli prilikom pomeranja bolnog segmenta (glava/vrat, trup), ukoliko se bol provocira sedenjem, stajanjem, ustajanjem iz sedećeg i/ili ležećeg položaja, ako vas boli u grudima, između rebara, kao prvo bi trebalo da izbegavate sve navedeno što vam smeta.
Analgetike, tablete, kapsule protiv bolova ne bi trebalo da uzimate na svoju ruku.
Setite se mišićnog tonusa koji je povišen. Kako njega rešiti?
Neizostavni deo terapija koji se odlično pokazao u rešavanju povišenog mišićnog tonusa je masaža.
Preporuka je da se kod navedenih stanja masaža sprovodi pre svega medikamentom, tačnije lekovitim kremama i mastima koje ZAGREVAJU napetu muskulaturu.
Kao masažno sredstvo izostavili smo ulja za masažu zato što kreme i masti koje „zagrevaju bolnu regiju“, imaju svoju lekovitost, prodiru u tkiva i mogu lako da se nabave.
Masaža može da se sprovede i masažnim biljnim uljima. Prodornost u tkiva i lekovitost se zadržavaju, ali izostaje termo efekat zagrevanja.
Masaža najprostijim uljima je krajnje rešenje. Razlog zbog čega je tako je taj što je reč o mineralnim uljima koja nemaju prodornost u tkiva, lepo mirišu jer su parfimisana i služe samo da otklone trenje. U ovu vrstu ulja spadaju skoro sva bebi ulja!
Ulja koja se koriste u terapijske svrhe i zagrevaju su modifikovana i teško mogu da se nabave.
UPOTREBA GELA KOJI GREJE
Osobe koje nemaju mogućnost sprovođenja masaže – utrljavanja kreme ili masti koje greju masirani segment, mogu da koriste razne vrste gelova koji zagrevaju.
Pravilna upotreba gela izostavlja utrljavanje i korišćenje kao masažno sredstvo.
Gelovi se pravilno koriste tako što se nanesu u tankom sloju na bolni – tretirani segment, ne utrljavaju se, već se po nanošenju ostavi da se osuši.
KAKO SPROVESTI MASAŽU
Na bolno mesto je potreno utrljavati kremu ili mast.
To možemo sami da uradimo ili može da to uradi neko umesto nas.
Masažni pokreti bi trebalo da su blagi, ujednačeni i nikako ne bi trebali da provociraju bol.
Da bi masaža bila što prijatnija i svrsishodnija, osoba koja je sprovodi bi trebalo da je krajnje opuštena i ne sme da se plaši da će „nešto da pokvari“.
Isti princip važi i kod sprovođenja samomasaže (vratna, lumbalna kičma i međurebarni mišići).
Položaj iz kog se sprovodi masaža bolne regije određuje sam pacijent.
Svaki položaj koji ne provocira bol a pri tom čini dostupnom bolnu regiju za sprovođenje masaže je odličan položaj!
UTRLJAVANJE KREME ILI MASTI U TRAJANJU OD 10 MINUTA – TELESNI SEGMENTI
UTRLJAVANJE KREME ILI MASTI U TRAJANJU DO 30 MINUTA
OPUŠTA MIŠIĆE I SMANJUJE BOL!
Kao odlično sredstvo za opuštanje mišića, a samim tim i rešavanju bola, pokazao se čaj od korena valerijane. Valerijana se u prodaji može naći i u obliku kapsula, tableta i vodenog rastvora.
U terapijske svrhe, najbolje se pokazao čaj od korena valerijane.
Preporučena dnevna doza su dve šoljice čaja.
Minimalna doza je jedna šoljica čaja uveče pre spavanja.
OGRANIČENJA UPOTREBE ČAJA OD KORENA VALERIJANE
NEŽELJENI EFEKTI
PRIPREMANJE ČAJA
Jednu kašičicu usitnjenog korena preliti sa 150 ml ključale vode i posle 10 minuta procediti. Piti po potrebi nekoliko puta dnevno po šolju čaja.
Kod prisustva propagacije bola duž ruku i nogu i kod peckanja i mravinjanja duž ruku i nogu, potrebno je da se odmah javite stručnjacima.
U navedenom slučaju, ne pokušavajte sami da rešite zdravstveni problem!
POČETAK TERAPIJA – PROFESIONALNO POSTUPANJE
Prva terapijska faza počinje nakon precizno uzete anamneze, funkcionalnog statusa i napravljenog uvida u medicinsku dokumentaciju, ako je pacijent ima.
Svaka nejasnoća se potkrepljuje upućivanjem na dodatnu dijagnostiku. Tako se stiče jasna slika zdravstvenog stanja pacijenta.
Na osnovu navedenog, počinje se sa izradom plana i programa fizikalnih terapija koje su uvek analgetske, sa ciljem otklanjanja bola, relaksacije i ukoliko postoje lezije perifernih nerava revitalizirajuće.
Minimalan broj navedenih terapija je dve nedelje. Za to vreme je moguće da se prikaže terapijski efekat u punom obimu.
TERAPIJSKA DINAMIKA – TERAPIJSKI KONTINUITET JE PREDUSLOV TERAPIJSKOG USPEHA
Fizikalne terapije i kineziterapija se sprovode u kontinuitetu – dan za danom. Izostajanje sa terapija predstavlja remećenje u terapijskom toku.
Pravljenje kompromisa sa dolascima pacijenta na svakodnevne terapije otežava lečenje, ne vodi uspehu u lečenju ili ga značajno komplikuje i prolongira.
Pacijent je dužan da sam odluči šta mu je prioritet. Zdravlje ili bilo šta drugo. Ne može da se očekuje da je terapeutu više stalo do zdravlja pacijenta nego njemu samom.
SISTEMSKI REŠAVA ZDRAVSTVENE TEGOBE!
TENDENCIJA LEČENJA U CELOM SVETU!
U ovoj prvoj terapijskoj fazi je prilično važno da se svakog dana pažljivo sluša šta pacijent navodi kao tegobe i svaki put kada dođe, terapeut je dužan da pažljivo proveri navode pacijenta, na osnovu kojih, ukoliko ima potrebe iskoriguje već određenu fizikalnu terapiju.
Svaki pacijent je ljudsko biće sa tegobama koje su jedinstvene. Terapijski protokoli su osnova na koju se nadograđuju specifičnosti zdravstvenog stanja. Izostajanje holističkog i individualnog pristupa u lečenju vodi greškama u lečenju i terapijskom neuspehu.
Najčešća terapijska greška je da navedene terapijske korekcije izostaju. Razlog izostajanja najčešće bi trebalo tražiti u velikom broju pacijenata koji bukvalno samo cirkulišu kroz zdravstvenu ustanovu, gde se nema vremena zbog uspostavljenog sistema da se sprovede navedeno.
Umesto toga, u takvim zdravstvenim ustanovama u kojoj bi trebalo da se pacijenti leče tako što se dobijaju terapijski rezultati kod svakog pacijenta, dobijaju se prividi lečenja, zapravo se gubi dragoceno terapijsko vreme.
Zamislite da kupujete nov automobil i da kao drugu opciju imate automobil koji je izrađen po vašoj meri i vašim potrebama. Otprilike, tolika je razlika u pristupu.
Svaka zdravstvena ustanova je limitirana dnevnim brojem pacijenata. Veliki broj pacijenata na dnevnom nivou daje veliku mogućnost greške i vodi terapijskom neuspehu.
Greške u lečenju su svuda moguće. Suština je da se mogućnost greške svede na minimum. Kada dnevno sprovodite terapije velikom broju pacijenta, mogućnost nastanka greške je mnogo izvesniji.
Administrativno gledano, veliki broj pacijenta je zbrinut protokolima lečenja koji se isključivo sprovode. Jednom ordinirana terapija se uglavnom ne menja 2-3 nedelje. Administrativno je sve pokriveno. Administrativno nije napravljena terapijska greška. Administrativno je urađeno sve što treba. Da li je to dovoljan razlog dolaska na lečenje?
Svakog terapijskog dana, ni jedan pacijent nije isti. Trebalo bi ga saslušati i proveriti šta govori.
Određena terapija danas je adekvatna uglavnom danas! Teško da može da bude adekvatna za 2 do 3 nedelje. To je i jedan od razloga terapijskog neuspeha.
Posvećenost, znanje i iskustvo su ključ uspeha i u lečenju.
VODITE RAČUNA KOME POKLANJATE POVERENJE U LEČENJU
Prilično je učestalo da se od strane lekara specijalista, najčešće ortopeda i neurologa, kojima su pacijenti sa gore navedenim tegobama poklonili poverenje da usmeni komentar i preporuka, neretko i napiše u izveštaju da će se zdravstveni problem rešiti tako što se pacijentima preporučuje „da se ide na bazen i pliva“ da se „ide kući i rade vežbe“ koje će mu neko već pokazati, a pacijent će to da zapamti i onda je potrebno samo da ih „radi kod kuće“.
Neretko i sami lekari specijalisti bivaju demonstratori „vežbi“ u ordinacijama gde ordiniraju, gde uplašenim pacijentima izvode sve samo ne ono što se od njih očekuje.
Od takvih „stručnjaka“ bi trebalo svaki pacijent da se čuva i da ako dođe u takvu situaciju promeni ordinarijusa, neretko i ustanovu.
Hipokrat
U praksi se pokazalo da je nemoguće sprovoditi kineziterapiju bez stručnog vođenja terapeuta. Naravno pod uslovom da su plan i program lečenja adekvatni.
Kineziterapija – medicinsko vežbanje, potpuno se razlikuje od bilo kojeg drugog vežbanja koje može da se vidi u teretanama, fitnesima, na jogi, takmičarskim i borilačkim sportovima…
Da bi se čovek bavio sportom trebalo bi da je zdrav!
Kao takav ima potponu drugu početnu poziciju od nekog kome se sprovodi kineziterapija kojom bi trebalo da dosegne nešto što se zove zdravlje i time izjednačio sa nekim ko se bavi sportom.
Tako je i sa bazenom. Dakle, bazen je pomoćno sredstvo u kineziterapiji, a ne sistemsko rešenje i zamena za kineziterapiju. Isto je i sa medicinskim pomagalima.
KINEZITERAPIJA – MEDICINSKO VEŽBANJE
Kada se bol otkloni i mišićni tonus dovede u fiziološku normu, kada prestane sa senzacijama peckanja i mravinjanja duž ruku i nogu, počinje se sa sistemskim rešavanjem zdravstvenog problema primenom medicinskog vežbanja – kineziterapijom.
Plan i program kineziterapije se izrađuje na osnovu prvog pregleda gde je uzet precizan funkcionalni status koji bi trebalo da obuhvati precizno uzete amplitude pokreta telesnih pokreta, mišićni test, procenu posture, biomehanike, prisustvo deformiteta tela…
Prva kineziterapijska faza ima za cilj vraćanje fizioloških amplituda pokreta primenom vežbi istezanja skraćenih mišića. Ujedno se započinju i vežbe jačanja slabe muskulature.
Navedena faza kineziterapije se najčešće sprovodi dve nedelje u kontinuitetu.
U toku prvih par dana prve terapijske faze za očekivati je prisustvo terapijske reakcije u smislu postojanja blage upale mišića. Navedena tegoba prolazi za dva dana.
Druga kineziterapijska faza ima za cilj jačanje slabih mišića i mišićnih grupa. Najčešće se sprovodi dve nedelje u kontinuitetu.
Treća kineziterapijska faza je ujedno i završna. Ima za cilj testiranje celog tela kroz setove kineziterapijskih vežbi dodatnog jačanja, istezanja, napora…
Najčešće se sprovodi dve nedelje u kontinuitetu.
Kineziterapijske procedure u prvoj i drugoj fazi se dopunjuju nekom od fizikalnih procedura.
Završetkom treće kineziterapijske faze proces lečenja i rehabilitacije pacijenta je sistemski završen.
Uspešnost terapija se meri vraćanjem svih životnih i sportskih aktivnosti u skladu sa
potrebama i godinama u kojima se pacijent nalazi, naravno, bez bola.
Comments
IrenaSeptember 3, 2019 at 12:04 pm
Dobar dan.Prije 7 dana sam bila u nekom velikom poslu i mislim da sam se preforsirala:pomjeranje namjestaja,i.t.d.Od tad imam velike bolove u donjem djelu ledja kad ustajem,kad sjedam.Dok lezim nemam bolove nikakve.Obicno lezim na ledjima.Da li.imam razloga za brigu?Da napomenem da imam visak kilograma ali i da do sad nisam imala nikakvih problema.Imam 40 god.Hvala
nikawpSeptember 3, 2019 at 1:56 pm
Poštovana Irena,
Na osnovu opisa tegoba i načina kako su nastali, mislim da je reč o bolovima mekih tkiva.
Fizikalne analgetske procedure daju brz i odličan rezultat.
AtilaSeptember 2, 2019 at 7:30 am
Dobar dan.Pre par dana pojavila mi se bol u donjem delu ledja,nemogu nikako da se saginjem i tesko mi je dok treba da sednem ili legnem,uzasni bolovi se javljaju na nagle pokrete.I jos nesto,kao da se bol javlja vise u desnoj strani.Hvala
nikawpSeptember 2, 2019 at 1:36 pm
Poštovani Atila,
Nemojte da čekate da će bol sama po sebi da nestane.
Mišljenja sam da vaše zdravstveno stanje može da se iskomplikuje u smislu nastanka lumboišialgije (bol duž desne noge).
Savetujem vam da čim pre započnete analgetske fizikalne terapije. Magnetna rezonanca može da se uradi i u narednih 7 dana.
MilošAugust 30, 2019 at 6:06 am
Poštovani, već nekih 7-10 dana osećam bol u donjem delu leđa u predelu struka. Bol se pojavljuje ujutru, nakon što ustanem i dok ne stignem do posla. Intenzivniji je dok stojim u mestu dok se ne oseća toliko kad hodam. Dok sedim ili ležim nema nikakvog bola. Unapred zahvalan na mišljenju, pozdrav.
nikawpAugust 30, 2019 at 9:20 am
Poštovani Miloše,
Iz vašeg opisa, mišljenja sam da je reč o tegobi mekog tkiva nastala kao posledica dizanja tereta i/ili naglog nepravilnog pokreta.
Nemojte čekati da tegoba sama prođe, jer to nije slučaj. Savetujem vam da započnete analgetske fizikalne tretmane koje brzo daju odličan rezultat.
SasaAugust 26, 2019 at 6:22 am
Postovani,imam problem u donjem delu ledja,vec 4-5 god.Bolovi nastaju pri hladnoci,promaji,duzeg vremena u sagnutom polozaju,zamolio bi vas da mi kazete u cemu je problem,dali je neki nerv,ili neko misicno tkivo?i kako to resiti?hvala unapred..
nikawpAugust 29, 2019 at 6:36 pm
Poštovani Saša,
Iz vašeg opisa pretpostavljam da je reč o bolovima mekih tkiva,
Stoga bi i trebalo sprovesti u prvoj fazi analgetsku Fth. kojoj predhodi prgled i uzimanje funkcionalnog statusa.
Sistemsko rešenje je kiuneziterapija sa kojom početi po prestanku bolova.
TanjaAugust 15, 2019 at 10:09 am
Pozdrav, od pre 2 nedelje imam bol u donjem delu leđa. Bol se javio nakon nepravilnog držanja na poslu i nakon toga posle hodanja od 30min ili stajanja osećam pritisak u lumbalnom delu. Na poslu sedim i sedenje/ležanje mi najviše prija. Molim vas za mišljenje.
nikawpAugust 16, 2019 at 5:45 am
Poštovana Tanja,
Pedlažem vam da dok su tegobe u začetku, iskoristite vreme i čim pre obavite pregled na osnovu kojeg će se ordinirati fizikalna terapija koja daje odlične rezultate.
Ne čekajte da se problem sam reši i ne pokušavajte sami da ga rešite.
BojanAugust 12, 2019 at 9:56 am
Poštovani, pre neka dva meseca sam pokušao da izvadim dečije sedište iz auta koje se bilo zaglavilo. U neprirodnom položaju sam 15-20 min vukao u svim mogućim nepravilnim položajima kičme, pri tome je sve vreme klima u auto radila na najjačem režimu i “udarala” u oznojenu kičmu. Sutradan nakon toga i evo već dva meseca imam jake bolove u kičmi koji popuste usled tople kupke i nisu uvek istog intenziteta. Problematično mi je recimo da se savijem i vežem pertle, podignem levu nogu i praktično jako teško mi je daizvedem određene normalne pokrete, uvek su praćene ili bolom ili zategnutoošću tog dela kičme. Poseban mi je problem kada iz sedećeg položaja želim da ustanem i napravim prvih nekoliko koraka. Da li ovi simptomi po vama ukazuju na potencijalni uzrok problema, i naravno šta bi bilo potrebno uraditi kako bi se dijagnostifikovao problem i dalje lečio.
Unapred zahvalan,
Bojan
nikawpAugust 12, 2019 at 8:48 pm
Poštovani Bojane,
Predlažem vam da uradite klinički pregled koji predhodi fizikalnim terapijama.
Mišljenja sam da je reč o bolovima mekih tkiva.
BojanAugust 13, 2019 at 7:41 am
Hvala puno na odgovoru. Uradiću klinički pregled kod specijaliste fizikalne medicine i nakon toga vam se obratiti oko potrebnih terapija. Hvala još jednom.
Srdačan pozdrav,
Bojan
nikawpAugust 13, 2019 at 8:35 pm
Poštovani Bojane,
Stručnjak koji vam ordinira terapije trebalo bi i da ih sprovede.
Ukoliko hoćete kod nas da se lečite, klinički pregled i funkcionalni status mi ćemo uraditi.
Na osnovu dobijenih rezultata se određuju i sprovode terapije.
Dobrodošli!
LelaAugust 9, 2019 at 8:56 am
Dobar dan i postovanje. Da probam da vidim sta ce te vi reci. Meni su unazad dvije godine pocela javljati bol u krstima koja sama prodje nakon sedmicu dvije. Sada zadnji put nakon jako jako duge voznje pocelo me boliti i pogorsalo se nakon malo duze setnje od 10 km. I od tada ne prolazi vec mjesec i po. Bol je samo u lumbalnom djelu na sredini lijevo i desno,takodjer me boli i piriformis kada ga pritisnem. Kada lezim i setam lagano osjecam tupu bol u ledjima a prilikom saginjanja savijanja onda me zigne. Isla sam doktoru on kaze da mi nisu nervi osteceni da nije strasno da radim medicinske vjezbe i ako bas ne prodje da uradim magnetnu jer je mozda neka blaga hernija. To su njegove rjeci. Uradio mi je manuelnu terapiju i masazu. Ja dodatno masiram masazerom piriformis ali mi nije jasna ova tupa bol na sredini i kada legnem na ledja osjetim tu pulsiranje. Ovih dana se ne naprezem i ne sjedim i sve radim lagano pa ne mogu reci da me bas boli ali osjecam jako cudno tu na sredini neku tupu bol.Pitala sam ga u slucaju da je nesto upaljeno da li da uzmem neke analgetike rekao mi je ne jer time bi prikrila pravu sliku. Mazala sam Cai Pan kremu i jos neke slicne ali ja tacno znam i kazem sta ce meni krema pomoci kada to boli negdje unutra. Takodjer Dok sam bila na moru (prije posjete doktoru)pila sam tri dana diklofen i muskofleks i bilo me prestalo cetvrti dan i ja prestanem piti i bol se vrati sutra dan. Hvala vam unaprijed na odgovoru.
nikawpAugust 10, 2019 at 6:03 am
Poštovana Lela,
Fascinantno je kako se odnosite prema problemu koji egzistira toliko dugo, a problem je vaš zdravstveni status i
pokušaji da to rešite na način kako se vama čini da bi trebalo.
Još fascinantnije je kako se drage kolege odnose prema vama te preskaču terapijske i dijagnostičke protokole.
Sprovode vam manuelnu terapiju (!) koja je samo jedna od procedura i naravno da kao takva ne daje rezultat.
Vaš zdravstveni status zavisi pre svega od odluke da hoćete da vam bude dobro.
U fazi hroničnog bola kontraindikovana je svaka fizička aktivnost uključujući i kineziterapija!
Dugotrajni prinudni položaji i pokreti su takođe kontraindikovani (misli se na dugotrajnu vožnju automobila).
Naučite kako da zaštite kičmu i primenjujte: https://www.nika.rs/kako-zastititi-kicmu/
Uradite MR LS i započnite fizikalne terapije.
Mišljenja sam da iz vašeg opisa, čak i ako se dijagnostikuju promene I.V. diskova LS, tegobe kao posledica, nisu u vašoj anamnezi sadržane.
Kada se bol sanira, počinje se sa Kth. kao sistemskim rešenjem.
Za sve ovo vam je potrebno 30-45 terapijskih dana.
LelaAugust 10, 2019 at 9:43 am
Hvala nam na tako dugom odgovoru i na smjernicama kao i na opaskama. Da se malo opravdam zeljela bih napisati da je ovo prvi odlazak doktoru u 27 godini. Jako se pazim i nikada nikakve bolesti ni slicno nisu me zadesile. Kada kazem unazad dvije godine ne mislim da traje tako dugo nego da se za dvije godine desilo mozda tri puta nakon nekog naglog pokreta ili slicno. Ali ovaj put evo izgleda da ne prolazi. Vjerujte mi kada je u pitanju odabir doktora da sam otisla u jednu od boljih privatnih klinika u Sarajevu odakle sam i sama a dobila sam dojam da moj problem ne izgleda previse ozbiljno da li sto me ne boli puno ili sta vec ne znam. Takodjer i sama sudeci da to nije u redu niti dovoljno pocela sam traziti po internetu druga iskustva i savjete prije nego sto krenem dalje. Jedna od recenica doktora je da sacekam da vidim hoce li mi vjezbe i masaze pomoci da se ne zracim bespotrebno ako je bol samo misicnog porekla.
Kada bih vidjela jos jedan vas odgovor bilo bi mi drago.
Jos jednom hvala zaista. Vasa posvecenost sajtu i ljudima je predivna.
nikawpAugust 12, 2019 at 5:38 am
Poštovana Lela,
Tendencija medicine u svetu je davno odbacila holistički pristup u lečenju.
Očito da ste na pogrešnoj adresi što se tiče dijagnostike i lečenja.
Šta znači biti odličan?
Meni je svaki novi pacijent prvi!
Veliki sistemi koji su okupili veliki broj zdravstvenih radnika različitih profila se igraju brojevima da bi opstali.
Siguran sam da ne znaju kako se zovete!!!
Nemate šta da čekate “da vidite da li će vam pomoći”.
LidijaAugust 7, 2019 at 6:43 am
Postovani
Imam problem ali duze i moram da Vas pitam za malu pomoc
Svakog jutra ustajem sa bolom u donjem delu ledja,i bolom u kukovima koji nakon ustajanja prodju.
Medjutim tokom setnje posto imam dete od 5g koje je naravno zahtevno a ja imam 44g osecam strahovit bol u levoj nozi od kuka pa nanize do skocnog zgloba.
Ali pre bola osetim toplotu kao da mi neko prelije nogu kipucom vodom.
Onda nastane bol kao grc neumem da opisem ali je jako neprijatan jer me sputava da hodam.
Onda trazim bilo kakvu klupu da odmorim 10tak minuta da se noga opusti i bol prodje i nastavim hodanje.
Molim vas samo mi recite posto sam do sada pila brufen,naproksen,diklofen duo,i da od toga nista ne pomaze samo da bol nemam.
Sta mi preporucujete od lekova da vise nemsm ovu muku i problem.
Da napomenem da sam sprecena odlaskom kod lekara jer dete nemam gde da ostavim.
Hvala od srca i nadam se da ce te mi bar malo pomoci.
nikawpAugust 7, 2019 at 10:58 am
Poštovana Lidija,
Opis vaših tegoba ukazuje na postojanje levostrane lumboisialgije.
Analgetska terapija per os je naravno indikovana kada se kombinuje sa fizikalnim procedurama daje odlične rezultate.
Svetujem vam da ipak nađete vreme za posetu dr-u i započnete fizikalne terapije.
Lečenje će trajati najmanje 3 nedelje u kontinuitetu.
Molim vas shvatite da ćete zdravi više značiti i koristiti vašem detetu. Problem sami ne možete rešiti!
Nikola ZJuly 30, 2019 at 9:15 pm
Samo želim da kažem: svaka vam čast!
Tekstovi na sajtu su jako korisni i dobro napisani, a to što odgovarate na svako pitanje anonimnih posetilaca je za poštovanje!
Nažalost ne živim blizu Beograda pa ne mogu da dođem da lično potražim pomoć, ali u svakom slučaju želim vam sve najbolje.
Pozdrav !
nikawpJuly 31, 2019 at 6:15 am
Hvala Nikola!
Prilično je važno i značajno u lečenju da se sam pacijent upozna sa patologijom i mogućnostima lečenja.
Etički je neprihvatljivo da ovaj deo izostane a da se ponude rešenja.
Čest primer: Imate diskus herniju, zakazaćemo vam operaciju.
Ljudi koji nam pišu imaju ozbilje zdravstvene probleme i pregršt pitanja bez odgovora.
Pišite nam i dalje, pitajte, konsultujte se, nadamo se da smo od pomoći!
Pozdrav!
AdisJuly 29, 2019 at 4:31 pm
Zdravo,imam problem sa leđima samo na lijepu strani,i duž noge a bol i seta po citavoj nozi,doktori su mi rekli da je išijas,i da treba da radim vezbe.
nikawpJuly 30, 2019 at 5:35 am
Poštovani Adise,
Iz vašeg opisa mogu da zaključim da je reč o išialgiji.
Terapijski protokol nalaže sprovođenje analgetskih i revitalizirajućih fizikalnih terapija.
Kineziterapija kao sistemsko rešenje se sprovodi u drugoj terapijskoj fazi, po prestanku bolova.
Dakle, mirovanje i fizikalna terapija – NE VEŽBE!