BOL U VRATU

ANATOMIJA VRATNE KIČME

Vratna kičma je prilično krhka i suptilna po svojoj strukturi i funkciji. Na malom prostoru koji čini sedam vratnih pršljenova, koji su po svojoj formi značajno manje koštane mase od ostatka kičme, predstavlja konekciju trupa sa glavom u kojoj se u lobanjskoj duplji smešten mozak.

Iz mozga, polazi kičmena moždina koja je u istim tim krhkim vratnim pršljenovima smeštena u kičmeni kanal koji se proteže dokle i kičmeni stub.

Mozak i kičmena moždina predstavljaju centralni nervni sistem (CNS) – glavni upravljački centar celog tela.

Između svakog od sedam vratnih pršljenova (inače svakog telesnog pršljena), na koštanoj masi, nalaze se diskusi – diskovi, koji zbog svoje strukture (fibrozni omotač i želatinozno jezgro) amortizuju svaki pokret glave i vrata ujedno sprečavaju trenje između koštanih masa pršljenova.

Iz kičmene moždine vratne kičme izlaze periferni nervi brahijalnog spleta koji su zaduženi za oživčavanje – inervaciju ruku.

Da bi ceo sistem pravilno funkcionisao, trebalo bi navesti da kroz vratnu kičmu prolaze krvni sudovi arterijski i venski koji su zaduženi za funkciju mozga i celog sistema. Najveći i najznačajni arterijski krvni sud je svakako KAROTIDNA arterija.

U vratnoj kičmi su smešteni limfni sudovi i limfni čvorići-nodusi koji su zaduženi za prečišćavanje limfe ujedno i za razvijanje imunog sistema svake ćelije i organizma u celini.

DORZALNA STRANA VRATNE KIČME – ZADNJA STRANA

• m. trapezius
• m. sternocleidomastoideus
• m. paravertebralis
• m. scalenus
• m. splenius capitis
• m. levator scapulae

VENTRALNA STRANA VRATNE KIČME  – PREDNJA STRANA

• m. hypoglossus
• m. thyrohyoideus
• m. sternohyoideus
• m. omhyoideus

Pojava bolova u vratnoj kičmi se najčešće vezuje za sledeće životne, radne ili sportske aktivnosti:

• nagli pokreti rotacije glave i vrata, fleksije ili ekstenzije, bočne fleksije glave i vrata (najčešće – združeni pokreti)
• dugotrajno sedenje i rad za računarom
• dugotrajna vožnja automobila
• loš položaj u toku spavanja
• povrede koštano-mišićnog Sistema vratne kičme – TRAUME (saobraćajni udesi, povrede u toku sportskih aktivnosti).

SVAKA ŽIVOTNA, RADNA ILI SPORTSKA AKTIVNOST UKOLIKO SE NEPRAVILNO ILI NAGLO IZVEDE ILI VREMENSKI DUGO TRAJE MOŽE DA PROUZROKUJE BOL U VRATNOJ KIČMI.

• Spondiloza (spondylosis) – okoštavanje dva ili više susednih pršljenova, kao posledica degenerativnih promena
• Spondilolisteza (spondylolisthesis) – pomeranje pršljena put napred u odnosu na susedne pršljenove, kao posledica traume.
• Spinalna stenoza (stenosis spinalis) – suženje kičmenog kanala, kao posledica. degenerativnih i upalnih procesa na jednom ili više diskusa. Česta je kod starih osoba.
• Hernija diska (discus hernia) – pucanje spoljnog omotača diska i ispadanja mekog pulpoznog sadržaja koji čini disk u okolni prostor.
• Brahialgija – (sy. brachialis) – trauma, oštećenje brahijalnog spleta nerava.
• Prelomi, naprsnuća – koštane mase vratnih pršljenova.
• Povrede mekih tkiva vratne kičme – mišići, tetive, ligamenti.
• Fibromialgija – sistemski proremećen metabolizam mekih tkiva.

                                                                                                                              ŠANCOV OKOVRATNIK

• Bol je najčešći u celoj vratnoj regiji, bazi lobanje, gornjoj 1/3 dorzuma (leđa), lopatičnoj regiji, međurebarnim mišićima, ramenom pojasu. Najčešće je bol obostran (levo i desno), sa dominacijom jedne strane.
• Pokreti glave i vrata su bolno ograničeni.
• Bolovi su u akutnoj fazi intezivni i konstantni i provociraju se minimalnim pokretima glave i vrata.
• Često se oseti mravinjanje ili oštar bol koji ide iz kičme duž jedne ruke (ili obostrano), do sredine nadlaktice, podlaktice ili šake. Ova senzacija je kratkotrajna i veoma je neprijatna.
• Mišići vratne regije, lopatičnoj regiji, između rebara su napeti i “tvrdi” i na dodir bolni sa prisutnim kvržicama u samim mišićima.
• Pacijenti navode i stezanje mišića i osećaj “pečenja” (vratna kičma i lopatična regija) koji može da traje neko vreme.
• Pacijenti navode “stezanje i težinu” kao i da je prisutan osećaj nelagodnosti u predelu baze lobanje, koji najčešće prerasta u glavobolju.
• Glavobolje su najčešće potiljačne, mogu da izazovu mučninu i povraćanje.
• Pacijenti se osećaju umorno i iscrpljeno.
• Bolovi se provociraju pokretima glave i vrata, u ramenom zglobu, pokretima trupa i lopatica.
• Međurebarni bolovi smanjuju amplitude disajnih pokreta grudnog koša i izazivaju osećaj neprijatnosti i strepnje da se “nešto strašno ne desi”.
• Limitiran i bolni su pokreti rotacija nadlakta u oba ramena zgloba
• Učestala je pojava tzv. krivošija – pojava čudnog uvrtanja glave i vrata. Razlog nastanka krivošije je taj što telo na bol reaguje tako što zauzima zaštitni, najmanje bolni položaj (antalgičan položaj) koji je uvek i nepravilan.
• Najčešće, pacijent spontano sam pronađe antalgičan (bezbolan) položaj.Koliko god taj položaj bio nefiziološki, u tom trenutku bi trebalo da se primenjuje.Svaka pojava bola je siguran znak tela da nešto ne valja i da bi trebalo nešto da preduzmemo kako bi bol otklonili.

Bitno je ispoštovati redosled dijagnostičkih metoda i krenuti od prostijih ka složenijim, ukoliko za tim ima potrebe. Uspostavljanje dijagnoze započinje uzimanjem anamneze i kliničke slike.

Probleme bola u vratnoj kičmi moguće je dijagnostikovati sledećim dijagnostičkim metodama:

Pre svega je potrebno da se obavi klinički pregled – uziminje preciznog funkcinalnog terapeutskig statusa pacijenta.

Na osnovu dobijenih rezultata odlučuje se da li je potrebno da se uradi nešto od aparaturnih dodatnih dijagnostičkih procedura.

• Precizna procena pokretljivosti glave i vrata. Da li su pokreti limitirani, u kojim amplitudama i da li se pri pokretu provocira bol i u kojoj amplitudi
• Palpatorna procena mišićnog tonusa i provera prisustva bola na palpaciju
• Mišićni test i provera da li se javlja bol prilikom testiranja
• Klinička provera prisustva telesnih deformiteta

• Rendgenski snimak vratnog dela kičme (X- rays)
• Kompjuterizovana tomografija (CT) skener – Computed Tomography (CT) Scan
• Magnetna rezonanca (MR) – Magnetic Resonance Imaging (MRI)
• Elektromišićna neurografija EMNG
• Kolor Doppler krvnih sudova vratne kičme (karotidnih arterija)

Odmah po nastanku bola, potrebno je uzeti nešto od analgetka i miorelaksanata.
Bitno je napomenuti da se navedeni lekovi konzumiraju posle jela. Naravno, sve životne aktivnosti bi trebalo ograničiti na najneophodnije. Moguće je, u kućnim uslovima, primeniti i lekovitu glinu na bolno mesto, kao i tople kupke. Aplikacija gline i kupke bi trebalo vremenski da traje 15-30 minuta. Ukoliko bol ne prestane u roku od par dana, obratite se stručnjaku za pomoć.

Fizikalna terapija u prvoj fazi lečenja ima za cilj otklanjanje bola, rešavanje pitanja mišićnog tonusa i revitalizacije nervnog tkiva.

Terapija bola fizikalnim procedurama najpribližnija je prirodnim procedurama zbog blagotvornosti i prijatnosti i odsustva agresije.

U određivanju fizikalne terapije, značajna je anamneza, dijagnostika, klinički pregled, funkcionalni status.. S obzirom da je širok spektar fizikalnih procedura, odabira se najbolja moguća kombinacija fizikalnih procedura.

Značajno je napomenuti da ono što prija i daje efekta u lečenju kod jednog pacijenta, ne mora da prija i dâ efekat u lečenju kod drugog pacijenta sa sličnim problemom.

U fizikalnoj terapiji se primenjuju razne vrste zračenja počev od magneto terapije, ultra zvuka, lasera, shockwave, infra red, kao i struje različite frekvencije i modulacije. Dejstvo aparaturne fizikalne trapije je anelgezija i vazodilatacija, kao i celularno pospešivanje metabolizma.

Primenjuje se elektroforeza leka lokalno na bolno mesto.

Od bezaparaturnih procedura aplikuje se glina i tople kupke (topla pakovanja).

Terapeutska masaža i akupresura bolnih mesta i muskulature koja je u spazmu predstavlja sastavni deo fizikalne terapije.

U proseku, trajanje fizikalnih procedura u kontinuitetu iznosi 2-3 nedelje. Bitno je ispoštovati kontinuitet terapije.

Fizikalna terapija predstavlja uvodnu proceduru u sistemsko rešavanje problema bola u vratnoj kičmi, a to je kineziterapija (medicinske vežbe).

Sa kineziterapijom (medicinskim vežbanjem) se započinje kada se potpuno otkloni bol. Sistemsko rešavanje bola u vratnoj kičmi, kao i prevencija njegovog nastanka, obuhvata kineziterapijske procedure koje su akcentirane na vraćanju fizioloških amplituda pokreta kao i stvaranje mišićne mase i snage vratne muskulature.

Cilj nam je da jaka muskulatura vratne kičme preuzme deo tereta vratne kičme.

Potpuna indikacija za primenu kiropraktike je mišićni disbalans, gde se mišićni tonus povećava, a sam mišić gura kosti i zglobove iz svog fiziološkog položaja, tako da kosti, mišići i zglobovi trpe konstantno opterećenje i bol. Kiropraktika nema efekta ukoliko postoji mišićni spazam.

Zato, tek posle par dana od započinjanja sa fizikalnim procedurama, koje sem anelgzije imaju i relaksirajuće dejstvo koje pospešuju masaže, kao i medikamentozna terapija, trebalo bi stvoriti preduslove za primenu kiropraktike kao jedne od metoda za odstranjivanje bola u vratnoj kičmi.

Autor teksta: Žarko Popović, viši fizioterapeut, defektolog-somatoped

POVEZANI TEKSTOVI: bolovi u donjem delu leđa, fizikalna terapija, kineziterapija, masaža, kako zaštiti kičmu, vežbe za jačanje lumbalne kičme, sistematski pregledi, fibromialgija